Miloš Kecojević: Na umoru…

Kad je potego Jevrem da umire,zalego u postelju i čeka da ga Gospod pozove sebi. Bol ne snošljiv u grudima a ripa ko sipljivo kljuse. Bogu dušu Bog je neće.
Počeše mu dolaziti u obilazak,sve rođaci i komšije. Svak sebi za obavezu uzeo da ga vidi. Neko jer mu ga je istinski žao,neko da mu se kaže da je bio a neko i da se nasladi na muke njegove. Rodbina ne odmiče od njega nego sve na smljenu. Svaku noć puna kuća. Tačno mi žao Jevremove vamilje,malo im je muke oko bolesnika nego treba okrakati tolike vižitare i besposličare. Bolan nije lako služiti i ugađati dokonima. Na selu je teško doći do kave i duvana što nećeš u varoš ići. Ono nekad kad nanesu šverceri duvan,kavu i gasa pa težak može kupit na više ali im žandari ne daju mira pa u ove krajeve ih slabo ima da naode. Ko za inat pukla neka vjetrina i sjever pa elektirke nestalo,mora se ždit lampa a navalili vižitari.
Dođe red i na mene da ga predvorim jednu noć. Ma bilo mi je muka radi vamilje mu da im na muku ne sjedam ali ono ja i Jevrem treći rođaci pa je red. Jer su nam đedovi braća po sestrama,očevi drugi rođaci a ja i crni Ješo treći. Krv nije voda niti more sve jedna majka roditi. Nema druge,odoh i nagledah se i naslušah svašto.
Žene u jednu stranu posjedale na klupu pa se raskokodakale one seoske alapače. Kikoću se nešto i laju li ga laju. Ogovaraju nekog garant. Jebem mu oca te na momente ne pomislih da na mene ciljaju ali šta ćeš ne čujem ih a napamet da ih napadam ne mogu. Nijesu to žene ko nekad što su bile,radnice i rukatnice. Ranije na seoskim sjednicima svaka bi ili plela ili prela. A progovor im je bio otresit i pametan. A ove danas zavaljenice i sapače svaka navukle gaće,đavolja kotule nenosi ni marame na glavu a kose skratile pa nerzuznavaš više jesu li žene ili ljudi. Lijepe babe više nema nit je moreš viđeti. A ljudi na drugu stranu odbijaju dimove i bištre politiku. Brkata više nema nijednog pa svaki ko baba došo. Ranije je ukras ljudski bio brk i kapa crnogorska. Danas sve ćosavo i gologlavo,što je nekad bilo ponos biti častan i pošten danas je ponos ako nekome podvališ i zajebeš ga. Pi đavoljeg vremena. Jedino ja brkove zasuko a kako i neću,svi su mi brkati otišli na oni svijet pa kad i ja krenem da budem bezbrk tamo izbaci li bi me iz kosturnice.
E te ispičuture i izrodi tamobož se u nešto razumiju pa zakojevitezali oni nedorasti i kuljavci. E kuku meni za starim Crnogorcima,onim sivim sokolima,onim fistunima,onim džidama ljudskim,bastadurima i sojlijama… Ko da je Boga mi neka igranka i vesela samo što se ne pjeva a ne bolesnik na postelju. Pričo bih vam svu noć šta se sve tamo odigralo tu noć ali mi pažnju odvuče Timotije.
Došo pa sjeo Jevremu uz uzglavlje pa kano razgovara sa njim. Crni Jevrem ubeutio i samo zuri u plafon. A Timotije zamlio:
— O Ješo brate mili,dobri komšija,viđeni plemeniče,pero od sokola,druže ljudi…
Ajde jadan šta si tu zalego.Pala muva na međeda. Ti i da umreš nijesi umro,takvi ne umiru. A da mi je ko reko da ćeš ti kolose ljudski tu zapasti e mršnuo bi ga vala. Boga ti je si li streknuo? A ne boj se jadan od tamo se niko vrto nije,da im je loše došli bi,čuš….A poznaješ li ti koji sam,vidiš li me? A da ti bolan skoknem do kuće i donesem ti nešto? Imaš li želju iza čim?Oli vode sa izvora onoga iz našeg katuna? Kažu liječi i iz mrtvih diže. A bili što izio? Uzmi griz nečega,evo puna kuća svega a ti gladan. Piješ li kakvih ljekova? Šta ti je doktor reko? Ovi danas nemaju pojima,džaba si išo njemu. Kome je vijeka tome je i lijeka. A kako se bolan tako zapušti? Šta krkljaš,diši na nos jadan. Da nebi jedan cingar duvana? Nije vabrički no domaća škija iz Mostara. Lično sam išo za njega i kupio. To je jadan flor,pet košulja sam nabavio. E ne rekoh ti,snivo sam te sinoć,ko ti čist i bijel i nekao ćaran,Boga mi je to loše. Tumačio sam vazdan,ne valja.
Eto ti i nokti požućeli,nećeš dugo. Taman vala da počineš. Na san si težak,ko samljeven sam jutros bio. No ako je po snu znati brzo ćeš poravnjati tabane a iz kuće izljeći s nogama naprijed…
Mada kontam čim si spao s noga to je garant tromb. Sreća bi ti bila da se pokrene. A imaš li bolove u glavi? Ako su stvrdlovi što si zaradio u ratu i od njih bio bon čitav vijek onda ćeš se muka namučiti. Moli Boga Savaota da te spasi.U mene luda pa ja ne vidim,oli da ti jastuk namjestim? Smetali ti što je nizak,ček,ček da ti pridignem glavu. Sve se mislim u sebe da otrčimo za popa. Pop Luka je dobar pastir,ispovjedi se biće ti lakše pa ćeš dušu lakše ispuštiti. Ti si vasi vijek bio čestit pa i nemaš grijeha,jedino u ratu ako nijesi što skrivio pa da ti se ne zna.
A šta si se bolan smrzo,šalim se ja,brzo ćeš ti na noge. A junače aaa…hitro poskoči. A mrkla ti svijes a jesi pomislio ja ozbiljno zborim–hm jada od tebe. Znaš da te kući stalno spominjemo. Kako te volio pokojni tata,mili si mu bio od brata. Sve mu je boš s pram tebe bilo.
Zaspi ti bolan nemoj na mene gledati,možda budeš srećne ruke pa u snu odeš. Kažu to je naljepša smrt. Sad bi potpiso da umrem u snu…

Eto tako svu noć je Timotije mlio i davio bolesnog Jevrema. Nijesam ti ni devetu ispričo šta ga je sve pito tu noć. Nije čudo što ja ne umpamtih no okle njemu toliko marifetluka Bože jedan.
A crni Jevrem samo gleda i ćuti…
Zarekoh se sebi da ću dati amanet mojoj čeljadi kad budem na umoru da nepričaju nikom. Zar da budem Jevremove sreće?

Miloš Kecojević