Obolio si kukavče teško.
Nema ti jadan lijeka!
Čuješ li me o nesretniče?
Ooooo bolan oooo
Muke su teške na tebe,
boluješ od neizliječive bolesti.
A nije to što misliš. Jok!
Nije rak a ni jevtika. Ne, ne!
To je laka bolest.
Misliš nije, e pa evo pogledaj.
Od raka ti se tijelo raspada,
od jevtike pluća.
A i od svih drugih bolesti
strada samo organizam.
Truliš a živiš.
Ima te a nema te.
Bitišeš a jadikuješ.
A od tvoje bolesti strada mnogi,
strada ti svako i sve.
Nazadluk poćera koga god tvoja bolest sret’e.
Zaraznija je od epidemije,
teže od crne zemlje,
nesretnija od nesreće
a patnija od svih patnji i stradanja.
Prstom će ti po tragu kazivati
i na deveto koljeno!
Misliš ti sad ja lupam,
pričam bez veze.
Misliš zdrav si ko drijen
ćipik si, zdravac, fistun!
Jesi ka nijesi!
Obolio si kukavče!
Ta bolest od koje si zaražen je-
Špija!!!
Da, da druže moj, dobro si čuo.
A bogme imaš i na šta.
Slušni aparat ti je dobro naštelovan,
podmazan i sređen.
Čuješ i što ne čuješ.
Prisloniš taj lopar svuda i svuđe,
oslušneš i odma’ došapneš,
preneseš i nasladiš se.
Duševna ti je to hrana!
Prob’o sam na razne načine od tebe se zaštititim.
Mislio sam: “Kako?”
Dum’o sedam dana.
Da zaključam-ne valja,
od lopova se zaključava a od tebe krije.
Da ne izlazim niđe-ne valja.
Da ti nadodavam ćoteka-još gore.
Da ti odfikarim uši ni to ne valja,
ti bi našao način da prislušneš.
Ok mene kukavcu, šta da činim od tebe?
Čuo sam da su te angažovali sa vrha!
Pa sad radiš na veliko,
siguran posao a državna plata.
Toliko si uznapredov’o u struci,
doktorir’o si na špiji,
pa sad javno to radiš
ne kriješ niodkog.
Špijun i tačka.
Vele i kancelariju da imaš,
pa sad špijuni pripravnici, dolaze kod tebe,
polažu špijunske ispite,
postaju špijunčići.
A po završetku špijunike,
imaju diplomu zvanu špijunada,
i imaju mogućnost da se usavršavaju,
na špijunološkom univerzitetu.
Ti misliš da si uspio,
postao si neko i nešto.
Ponosiš se tom rabotom.
Diplomirani špijunolog!
Doktor špijunologije
i redovni špijunopredavač
na katedri špijunalistike!
E, a ako se desi, u šta čisto sumljam
da nemaš nikakvu novost,
ništa za ošpijati.
Nedostatak informacija,
niodkud ništa, niti ti čuo niti ti učenici prenijeli.
Tada te bolest skrha,
uveneš i iskopniš,
opane s tebe meso ko lišće sa drveta.
Eto pa sad vidi jesi li obolio.
Ima li ti lijeka?
Ali znadni jedno!
Dok ti ne ozdraviš drugi neće počinuti!