U kulu Perka Mališina smo dežurali pokojnu Stoju ženu mu, lako joj duši bilo, čestitu i plemenitu staricu koja je rodom bila od Prenkovića iz Rušovine koji opet vode porijeklo od Derentića koji su potlje Kosovske bitke dobježali u Zaovinu i tu se nastanili. Bili tamo vlastela i imali porodnični grb i pečatnik a tamo su se opet stari govorahu prezivali Topličići po Toplici rijeci na Kosovu. Ja ti nikad nijesam bio na Kosovu ali mi je pričo Milija oficir da je u Balkanskom ratu bio kad je kralj Nikola oslobodio Metohiju i Visoke Dečane a onda su pro Kosova prošli put vode Bregalnice da se biju sa Bugarima.

Pričase Milija da se tada nagledo ljepote što niđe nije. Prvo je pusnik opiso Dečane a znao je mimo druge da priča. Retoričnost i visprenost mu je došlo po đedu Nikoli koji je u svom plemenu bio najpoznatiji besjednik i pametar a junaštvo s majčine strane a njima opet pro babe Stane što je bila sestra čuvenog Gligora harambaše koji je vele posjekao trides’ i sedam glava i presreto karavane i turke niz kanjon Pive pa nizvodno Drinom do u Foču. E pa sad ti zamisli kakav je bio. Bolan krv nije voda,potrevilo mu se sa svake strane pa se slilo u njega i pamet i junaštvo i retoričnost i otresitost i gorostasnos i sto čuda. Jebem mu jade kad se oglednem u vodi i vidim se stid me bude kakav sam s pram njega.
Nego šta ti rekoh zboraše Milija da je taj namastir iz doba Nemanjića. E kako je opiso to zdanje crkovno Bože jedan. Gledo sam potlje sliku i svaki kamen što je ugrađen u nj’ orginalno Milija opisa. Ama nije što opisa no kako zapamti,evo ja sam zaboravio pola od njegove priče a on je potlje jednačito ispričo i na vr’ desete godine. Veli dalje da na Kosovo ima namastira i crkava više nego u godini dana i da se ne zna koji je bolji i svetiji od kojeg a sve su ig gradili vlasteličići ili kraljevi i carevi. Kud je vojska prolazila tako je svaki obilazila a sveštenstvo ig dočekivalo raširenih ruku a kako i neće jer svećahu rane kosovske. Unutrašnjost tih zdanja je sva freskopisana. Milija mi je opisivo i kako je koji pisan. Kod nas ti crkve proste,bez fresaka sem one centralne i carskih dveri na ikonostasu. A tamo veli čim uđješ sa jedne strane ktitor koji drži namastir u rukama i predava ga Bogu a onda sve ko iz Svetog Pisma i rođenje ‘Ristovo i Voskresenje i Voznesenje i Spasovdan i Bogorodica i svi Sveti. Posigur je tako jer ja sam išo svake godine na Veliku Gospojinu u Pivski namastir i sve to gledo. Najviše sam se divio skovanom Bogodičinom kolu i velikom Časnom Krstu koji su Pivljani priložili a košto je devedeset pari volova. Savatije iguman koji je potlje bio Patrijah u Peći vele da je od sreće plako i blagoslovio pivsko pleme.
E pa ovi Stojini su kod Toplice vode napravili takav živopisan namastir da ga je malo đe bilo. Sav je bio od zlata a zidan sigom vele onom istom ko ćuprija u Višaegradu te je Mehmed-paša zido što je isto bio Pivljanin a potlje dao pare za Pivski namastir da se gradi. Gledo sam mu na ulazu bočnih vrata namastira fresku,baš onako kako je Milija pričo za Kosovske. Ama turčin sa turbanom nepitam Boga.
E u taj Toplički hram je uzidana sva njihova moć i pobožnost ali kad Turci nadjačaše oni su dobježali u Zaovinu u zaseok Rušovina. Tu se skućili i isto se serdarali ko tamo. Vazda su imali vlast i vlješto to održavali pod Turcima. I sad ti znadni kakva su to gospoda bili. Sve ti ovo pričam da bi znao kakva i od koga Stoja bješe.
Ne bi je njeni dali za Perka da i on nije bio soj od soja. Ne tako dobra kuća ko njeni što su ali ni gora ako ništa a ono po junaštvu i čestitosti. Mada ruku na srce ne bi ig Stoja i Perko pitali da im nijesu kojim slučajem dali jer su se zagledali a slačak im bio jedno na drugo no ne branjahu im roditelji pa im laknu.
Znala je Stoja da je od bolje kuće ali nedavaše na Perka vjetrom vijati nego mu ugled uzdizaše kod ljudi. A držala ga je uredna i čista ko jedna pojedna. Vazda bi Perko imo’ košulju na se čistu ko suza a bijelu ko snijeg.
Gaće singave,čarape i gete…sve je to ona plela a i opanke je gradila što niko bolje nije u selo. Imala je natru i svaki način pa je po svu zimu tkala i gomile ponjava pravila a Perko ti to nosio te prodavo i imetak dobar zamiritavo od toga. Mrs joj je bio da bi ga car ijo a u mljekar ti je bilo čisto ko ono što vele u neke sad apoteke što po varoši imaju da uzimaš ljekove. A u štalu da ti ne pričam. To nijesu bila goveda no lađe. Sijaše se na volovima dlaka ko da su uljem mazani a ovce ko da ig kupa. Plastilica je bila mimo svake druge. Ama to je bila vučica od žene eto.
Sad ti znadni kakva mu je Stoja bila i što smo nas toliko nju preseđavali tu noć u kojoj i dušu ispušti i preda Bogu na istinu pet minuta a je pasala ponoć. Tačno nas je bilo trides’ i četvoro tu noć.
Sve vam ovo prčam jer se čudom ne mogu načuditi koji narod je tu noć bio a sjutri dan i preksjutri na sahranu se bijaše svjetine izmijenilo pitaj Boga koliko. Od svakle došlo. Evo samo od njenih i Perkovih da su došli pa dosta ali njen ugled i sve ukupni ugled oblje porodice pa kad se to sabere moj brate to su stotine i stotine ljudi. Pričo je Radonja da je brojio preko iljaditog čeljadeta da je bilo daće tri. Zamisli mu pameti crne da broji ko se sve nad pokojnicom poklonio. E pa svašta u ovi naš narod ima.
A kako su je ispratili to je posebna priča. Posto pop Gligorije održa opijelo i to ono dugačko da ti noge premru od stajanja. Imaš bolan ono kratko a on ne no zauzeo dugo a zakleo bi se da ga je i sam produžio. Da je bila zima i hladnoća ili jesen kišna a s druge strane ljeto vrelo ne bi ti danas ovo pričo koliko nas je pop držo na noge. Nego proljetni dan lijep i tih pa se moglo nekako.
Taman popa trsismo a ono pet govornika zauze da se utrkuje ko će bolje i ljepše. Spomenuše joj i porodicu i iz kakve je kuće i onaj namastir u Toplicu i sto čudesa dok onaj zadnji govornik ne reče da je bila banica i čojek žena. Ama mislim se puštajte više pomrijesmo za njom. Ništa oni nijesu slagali nego su i skromni bili ali to ti je kad za nekim imaš šta reći. A i ona lako joj bilo a duša joj na nebesima carovala je zaslužila sve to. Bila je bolja no većina ljudi i u kuću i prekuću i na sjedniku i na progovoru i po otresitosti i sve mu drugom. Za sve jade i pop i govornici pri tužiljama. One seoske neradnice kleknu pred mrca pa kad zauzmu a sve gađu u srce da bi izvukle suze iz porodice. Briga njih za mrca nego oće da su čuvene. Znaš koliko ti oni žale-nikoliko no znaju da će šićariti darove kad krenu kućama e zaprlo im bože kad su nake.
Kad se sve svrši oko sa’rane potlje svi odosmo na sofru. E jado moj da si to vidio,šta se sve tu spremilo i postavilo. Od koljiva nema šta ne bi.Kuvane teletine,pečene jagnjetine,suve meze goveđe,bravlje pa do mrsa raznog. Rakije šljive iz Župe Pivske i vina crnoga pa sokova domaćih raznih,voljka ti ovaj voljka ti onaj. Najpotlje kolača štampanih onih na mas’ i jaja. E koliko sam ih ko dijete volio i sad mi slačak na njih.
E beli su je Bogme ispratili carski. Ode veličanstveno da se priča ne samo ovo ja sad vama nego na mnoga ljeta će časti mi.
Jednom sam slušo kad je Marko reko Spasoju na umoru-Nemoj da me kukavički sahraniš ko Radivoje Uglješu. I zbilja ga je kukavički poslo Bogu na istinu ali ako se on ogriješi od oca e nije Perko sa sinovima od Stoju.
Dugo sam dumo o ovome i zaključih.
Reko sam ti kad smo je presjeđavali onu noć da je nas bilo trides’ i četvoro a Uglješu smo predežurali samo ja i Tvrtko. Koliko je ko zaslužio toliko je i bilo. Uglješa je bio poganština pa niko nije ni stio doć’. Ne bi ni Tvrtko i ja da nam nije bio prvi rođak po majci. Ono smo sva tri od tri sestre. Živka Manitaća šćeri a zvali su ga Manitać jer je drečo kad je pričo ko da je šupalj na vr’ glave pa mu vikali- ne deri se Manitaću te tako osta. Eto meni je po đedu Živku došlo da galamim ko blesav.
I sad reci jesam li upravu? Je li Stoja bolji čojek od Uglješe? A dašta je jadan brarte pa neka je žensko.