Poezija: “Kari Šabanovi”, Aleksandar Leso Ivanović

Sjećanje me lakom tugom ovi:

                                                                                     … veče slazi i miriše lipa.

                                                                                   Kroz sumrak se čuje kolska škripa,

                                                                                      s puta idu kari Šabanovi

Mi u susret otrčimo k njima,

a kari nas vrate srećne kući

i sivom nas džadom truckajući

o pređenim šapću drumovima

Mili dani, moji sni nestali,

kao da ste vi u jutro neko

na kare se kradom ukrcali

i otišli od mene daleko.

Zalud uho sad zvukove lovi,

zalud oko daljinama pipa:

davno više ne čuje se škripa

niti idu kari Šabanovi.