Nikšićanka Dušanka Bjelica živi u nehumanim uslovima

Uslo­vi u ko­ji­ma ži­vi se­dam­de­se­to­smo­go­di­šnja Nik­ši­ćan­ka Dušan­ka Bje­li­ca is­pod su sva­kog mi­ni­mu­ma za da­na­šnje vri­je­me, a i pored starosti i lošeg zdravstvenog stanja prosi po ulicama, kako bi prehranila sebe i sina.

“Glad ne pita za godine i da bismo imali hljeba, moram na ulicu. Bolje ja da prosim nego moj sin , koji je radno sposoban,
ali nigdje nema posla za njega”, saopštila je za Banku hrane Bjelica

U jed­noj pro­sto­ri­ji sta­re ba­ra­ke u Bi­strič­kom na­se­lju ži­vi sa pe­dvade­set­tro­go­di­šnjim si­nom, ko­ji nije zaposlen.

Iz­dr­ža­va­ju se od 67 eura ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce što im ni pri­bli­žno ni­je do­volj­no za osnov­ne ži­vot­ne po­tre­be, pa je Du­šan­ka pri­nu­đe­na da pro­si ka­ko bi preživjeli.

“Kad pru­žim ru­ku i za­tra­žim ne­što sit­nih pa­ra, a to ra­dim svako­dnev­no, lju­di me ne od­bi­ja­ju, da­ju ko­li­ko ima­ju.
Svje­sna sam da su mno­gi od njih mo­žda i u go­roj si­tu­a­ci­ji od me­ne. To nov­ca što sa­ku­pim to­kom da­na po­tro­šim za hra­nu, tre­ba nas dvo­je da pre­ži­vi­mo. Pri­ma­nje ko­je imam za­du­žim u pro­dav­ni­ci, jer nam je hra­na osnov­na, za dru­go nov­ca i ne­ma­mo, ni­ti o to­me raz­mi­šlja­mo “, is­pri­ča­la je Bje­li­ca.

Pro­sto­ri­ja u sta­roj ba­ra­ci osta­la im je od nje­nog po­koj­nog supru­ga ko­ji se za ži­vo­ta ni­ma­lo bla­go­na­klo­no ni­je od­no­sio pre­ma njoj.

Zbog kon­stant­nog fi­zič­kog na­si­lja, ka­za­la je Bje­li­ca, bi­la je pri­nu­đe­na da ga na­pu­sti osta­viv­ši mu dvo­je dje­ce.
Pre­se­li­la se kod svo­jih ro­di­te­lja, a ka­da je on pre­mi­nuo vra­ti­la se si­no­vi­ma, od ko­jih je­dan ži­vi i ra­di u Ru­si­ji, ali je u pot­pu­no­sti za­bo­ra­vio na maj­ku i bra­ta.

Vi­še­go­di­šnje po­ro­dič­no na­si­lje osta­vi­lo je tra­ga na nje­no zdravlje, pa ba­ka Du­šan­ka ne mo­že da se kre­će bez šta­pa.

“Osla­bi­li su mi ku­ko­vi, a ope­ra­ci­ja zbog sve­op­šteg zdra­vlja i mo­jih go­di­na ni­je mo­gu­ća. Ne bih ni pri­sta­la jer ne bi imao ko u ku­ći obez­bi­je­di­ti hra­nu. Za­tra­žim po­vre­me­no po­moć i od Cen­tra za so­ci­jal­ni rad i iza­đu mi u su­sret kad ima­ju, a to je rijet­ko”, istakla je ona.

Ba­ra­ka je iz­gra­đe­na pri­je vi­še od po­la vi­je­ka, a pro­sto­ri­ja u ko­joj ži­ve u pot­pu­no­sti je ne­u­re­đe­na.

Go­to­vo i da ne­ma po­da, a pla­fon je ošte­ćen od ki­še ko­ja ula­zi kroz krov­nu kon­struk­ci­ju.

Pri­je če­ti­ri go­di­ne, zbog ne­pla­će­nih ra­ču­na Bje­li­ci je is­klju­če­na stru­ja, a dr­va za ogrev obez­bi­je­di­la joj je Mje­sna za­jed­ni­ca či­ji pred­sjed­nik Dra­gan Tur­či­no­vić, ka­ko je ka­za­la, uvi­jek pomogne.

Sta­ri špo­ret na dr­va ne mo­že do­volj­no da za­gri­je pro­sto­ri­ju, a od osta­log po­kuć­stva upo­tre­blji­va su je­di­no dva kre­ve­ta na ko­ji­ma spa­va­ju.

Ne­do­sta­je im sve­ga, uz hra­nu i po­kuć­stvo, sred­stva za hi­gi­je­nu, odje­ća i obu­ća, a svi ko­ji su ras­po­lo­že­ni da po­mog­nu starici iz Nik­ši­ća mo­gu to uči­ni­ti po­sred­stvom Ban­ke hra­ne pozi­vom na broj 069/495-680, ili pre­ko fej­sbuk stra­ni­ce.