Zbogom,
zaboravi,
ljutnju ostavi.
A pisma spali,
kao most.
Nek se prekali
tvoj put,
da bude prav
i prost.
Kroz magle da se
za tebe krase
zvezdane šatre,
i nade puke
zgrejati ruke
kraj tvoje vatre.
Nek biju maćave,
snegovi, kiše
nek besni oganj što prene,
da ti je u budućem sreće više
nego kod mene.
Nek bude ti jak i divan
boj
grudi što grme i slute.
Srećan sam zbog onih
što se na put tvoj,
možda,
upute.