Najviše pogođeni negativnim efektima pandemije koronavirusa jeste sektor usluga, posebno turizam. Glavni razlog za to struktura zaposlenosti, jer usluge zapošljavaju 23,4 odsto crnogorske radne snage, kako su saopštili iz Svjetske banke (SB), prenosi MINA.

U novom izdanju bilješki SB, koje sagledavaju perspektive preduzeća u kontekstu uticaja pandemije koronavirusa, navodi se da među zemljama regiona postoje značajne razlike kada je riječ o relativnim veličinama sektora usluga i prerađivačke industrije, osjetljivim na pandemiju koronavirusa.

Oni su objasnili da će Srbija, ukoliko se uzme u obzir broj zaposlenih, vjerovatno osjetiti uticaj pandemije putem proizvodnje trajnih dobara, dok će Crna Gora biti najviše pogođena kroz sektor usluga, posebno turizam.

„Glavni razlog za to je struktura zaposlenosti, jer je 19 odsto radne snage u Srbiji zaposleno u proizvodnji trajnih dobara, dok prerađivačka industrija u Crnoj Gori zapošljava tek 5,7 odsto radnika. Sa druge strane, usluge pogođene krizom čine 23,4 odsto radne snage u Crnoj Gori, ali samo 7,8 odsto u Srbiji“, navedeno je u bilješkama SB.

Situacija je nešto složenija u Albaniji i Sjevernoj Makedoniji. Albanija, kako su kazali, može da očekuje veće opterećenje usluga, pošto je samo u djelatnostima vezanim za smještaj i hranu zaposleno 13,4 odsto radnika. Suprotno tome, u Sjevernoj Makedoniji proizvođači trajnih dobara i odjeće zapošljavaju 20,6 odsto radne snage.

Iz SB su saopštili da je ukupna ugrožena zarada u osjetljivim sektorima usluga i proizvodnji trajnih dobara i odjeće i tekstila takođe značajna i kreće se od 110 miliona eura u Crnoj Gori do 2,22 milijarde eura u Srbiji.

„Sa ukidanjem ograničenja kretanja, proizvodnja se može ponovno pokrenuti prije važnih usluga, poput turizma. U tom slučaju, efekti na Crnu Goru i Albaniju mogu potrajati duže“, navodi se u bilješkama koje predstavljaju dopunu nedavno objavljenog Redovnog ekonomskog izvještaja za Zapadni Balkan.

Iz SB su rekli da većina preduzeća u svakom od osjetljivijih sektora zapošljava manje od 50 radnika, a da je jedini izuzetak industrija odjeće i tekstila u Sjevernoj Makedoniji, gdje mala preduzeća čine 56 odsto svih. Međutim, mala preduzeća u potencijalno ugroženim sektorima čine u prosjeku 72 odsto ukupne privrede Sjeverne Makedonije, u Srbiji i Albaniji 88 odsto, a u Crnoj Gori 92 odsto.

Oni su kazali da su preduzeća u zemljama Zapadnog Balkana do sada najveći dio negativnih uticaja pandemije apsorbovala bez otpuštanja radnika, dok se manji broj njih opredijelio za slanje zaposlenih na prinudni odmor ili otkaze.

„To ukazuje da bi negativni efekti po zapošljavanje tek mogli da se materijalizuju“, poručili su iz SB.

Oni su dodali da su preduzeća na Zapadnom Balkanu zabilježila značajne gubitke prihoda u toku krize izazvane pandemijom, s obzirom na to da je najmanje 50 odsto anketiranih bilo primorano da barem djelimično obustavi poslovanje, a da su ona koja su radila zabilježila minimalnu aktivnost.

Iz banke su poručili da se jasno vide dva trenda, koja pokazuju da su efekti bili negativniji za mikro i mala preduzeća nego za srednja i velika, kao i da su sektori usluga i turizma značajnije osjetili uticaj krize nego ostatak privrede.

„Primjera radi, broj preduzeća u BiH koja navode da su zabilježila značajan pad prihoda veći je 12 procentnih poena od prosjeka. Pored toga, 35 odsto mikropreduzeća u Srbiji očekuje pad prihoda veći od 80 odsto u poređenju sa deset odsto srednjih preduzeća sa istim očekivanjem“, rekli su iz SB.

Oni su dodali da turistička preduzeća u Albaniji češće kao glavnu prepreku navode šokove na strani tražnje nego firme u bilo kom drugom sektoru, dok se očekuje da će u Srbiji gubici turizma biti najveći.

U toj zemlji 45,5 odsto turističkih firmi očekuje pad prihoda od između 80 i 100 odsto u odnosu na prošlu godinu.

„U svim zemljama se kolaps tražnje na tržištu navodi kao osnovni izazov. Čak 71 odsto ispitanika u BiH i 81 odsto u Sjevernoj Makedoniji osjetilo je značajan uticaj pada tražnje, što je dovelo do gubitka prihoda i to ne samo usljed smanjenja broja novih narudžbi, već i zbog otkazivanja postojećih“, navodi se u bilješkama.

U poređenju sa stranom tražnje, šokovi na strani ponude su bili relativno blagi i odnosili su se, između ostalog, na radnu snagu i sirovine.

„Samo 15 odsto albanskih preduzeća suočilo se sa problemima na strani ponude kao glavnim izazovima, dok je pristup sirovinama potrebnim za proizvodnju kao razlog za zabrinutost navelo tek 13,8 odsto ispitanika u Sjevernoj Makedoniji i 10,4 odsto u BiH“, kazali su iz SB.

U bilješkama je navedeno da su firme širom regiona suočene sa ograničenjima likvidnosti.

„Oko 56 odsto ispitanika u Sjevernoj Makedoniji i 63 odsto u BiH smatraju likvidnost svojim osnovnim problemom. To pitanje je drugo po učestalosti kod svih ispitanika u Albaniji i Srbiji i na Kosovu“, rekli su predstavnici SB.

Oni su uočili da postoje razlike između zemalja kada je riječ o spremnosti preduzeća da uzmu nove kredite ili reprogramiraju postojeće. Novo zaduživanje je opcija koju razmatra samo 20 odsto ispitanika u Albaniji i 4,2 odsto u Sjevernoj Makedoniji, dok u BiH 40 odsto navodi da bi se zadužilo, a u Srbiji bi to uradilo njih 30 odsto.

Značajne su i razlike između očekivanja za budućnost, pri čemu su privrednici u Albaniji i BiH najveći pesimisti. U Srbiji i Sjevernoj Makedoniji preko 80 odsto anketiranih firmi smatra da će uticaj krize izazvane COVID-19 nestati za manje od tri mjeseca, ali to mišljenje dijeli manje od 50 odsto preduzeća u Albaniji i BiH.

„Što se tiče zemalja koje su daleko optimističnije u pogledu brzog oporavka, u Srbiji 80 odsto privrednika očekuje da će ponovo početi da radi u roku od šest mjeseci, a u Sjevernoj Makedoniji 72 odsto nije ni razmatralo zatvaranje firme“, navodi se u bilješkama.

Nasuprot tome, tek deset odsto ispitanika u BiH očekuje da njihovo preduzeće preživi krizu, dok na Kosovu 60 odsto privrednika smatra da će im COVID-19 ugroziti opstanak.

Predstavnici SB smatraju da će preduzeća u zemljama Zapadnog Balkana morati da prilagode poslovne modele ‘novoj normalnosti’, dok bi kreatori politika trebalo da im u tom smislu ponude finansijsku, ali i savjetodavnu podršku.

Pristup izvorima finansiranja ne bi trebalo da se odnosi samo na prevazilaženje problema sa likvidnošću, već i na obezbjeđivanje sredstava za ulaganje u potencijalno rizično usvajanje novih tehnologija i inovacije.

„Neizvjesnost koju donosi kriza izazvana pandemojom može otežati pristup kreditima u privatnom sektoru. Među mogućim odgovorima na taj problem su kreditne garancije i prošireni programi kreditnog faktoringa“, navodi se u bilješkama SB.

Podršku tim mjerama mogu pružiti savjetodavne usluge za unapređenje poslovanja i pomoć za uvođenje inovacija i razvoj preduzetništva, koje mogu usmjeriti preduzeća prema novim poslovnim modelima i tehnologijama, tako što će im omogućiti pristup konsultantima,