Grade moj, moram ti reći
dok gledam u svetiljke ulica tvojih
poslednju pesmu koju joj pišem
jer jedino s’tobom samoće
se ne bojim.

Tvoja me svetla grle ko dete
a ljubavi nove svakim danom niču
i dok mi život nove zamke plete
ti si uz mene moj jedini Nikšiću.

Kada je teško i slome me noći
ko najboljem drugu tebi se jadam
a ulice tvoje snažno me drže
ne daju da dublje u virove padam.

Ja nisam moćan da gradim kule
da obezbedim sve što tebi treba
ali je moćnija duša od para
koja te voli kao parče hleba.

Stanoje Todorović