Dragan Kruščić, naš mladi sugrađanin završio je četvrti razred škole Braća Ribar. Kako kaže obožava sport i voli da se igra. Dobar je đak, voli svoju učiteljicu Svetlanu Zečević i voli da putuje.

Trenira džudo u Džudo klubu Akademik, a fudbal u Fudbalskom klubu Polet Stars. Za naš portal govori o ljubavi prema sportu, treninzima, planovima…

 

Koji od ova dva sporta si prvi počeo da treniraš?

Prva ljubav je bila fudbal. Od svoje pete godine sam počeo da ga treniram.Obožavam taj sport, a kasnije sam pokazao interesovanje prema džudu i moji roditelji su me upisali u Akademik i sve je tako počelo.

Sjećaš li se svojih početaka bavljenja sportom?

 Roditelji su me sa četiri godine upisali u školicu sporta. I to je moj ulazak u sport.

Da li te zanima još neki sport?

 Pored sportova kojim se bavim, u slobodno vrijeme volim da igram tenis.  I taj me sport zanima.

Da li je teško stizati sve, školu treninge?

Da jako je teško sve stizati, ujutru imam trening fudbala, zatim učim i idem u školu. Kad dođem  iz škole završavam domaći učim i idem na trenind džudoa. I tako svaki dan do vikenda. Vikendom imam ili takmičenje ili utakmicu. Ali nista mi nije teško jer radim stvari koje volim.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Osim zajedničkih treninga sa klubom jedno vrijeme imao si i individualne treninge?

Osim zajedničkih treninga išao sam i na individualne treninge, to su korektivne vježbe. Radio sam na brzini snazi i kondiciji. Svaki drugi dan sam imao tri treninga dnevno. Džudo, fudbal i individualne. Malo je bilo teško ali sam sve stizao. Ovom prilikom bi se zahvalio svom treneru Pavlu Neriću na pažnji i istrajnosti u radu sa mnom.

Da li imaš sportskog uzora?

Moji uzori su Messi, i džudista japanac Ono.

 

Od koga imaš najveću podršku?

Najveću podršku imam od svojih roditelja. I naravno trenera Maja Đurđevca i Peđe Stanjevića (džudo), Slaviše Đurkovića i Dada Jokovića (fudbal) i naravno od moje učiteljice Svetlane Zečević.

Da li tvoji drugari navijaju za tebe?

Moji drugari su uvijek uz mene. Jedva čekaju da dođem sa takmičenja ili utakmica i da im pričam kako je bilo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta je po tebi potrebo da bi neko bio dobar sportista?

Da bi bio dobar sportista potrebno je da voliš to čime se baviš. Da budes uporan da treniraš. I  da naučiš da pobjeđuješ, a i da izgubiš.

Tvoji najveći uspjesi?

Što se tiče džudoa osvojio sam prvo mjesto na državnom prvenstvu, na intercontinentalnom turniru Borsa open sam osvojio prvo mjesto, i to mi je najdraža medalja. A što se tiče fudbala svaka dobijena utakmica je za mene veliki uspijeh.

Planovi za budućnost?

Moji planovi za budućnost su da nastavim da učim i da treniram. A rezultazi će doći.

Tvoja poruka vršnjacima?

Moja poruka vršnjacima je da ostave svoje mobilne telefone da izlaze više napolje i da se igraju. I da upišu neki sport.