Ministar finansija, Aleksandar Damjanović, ocijenio je da su prihodi budžeta bolji nego u istom prošlogodišnjem periodu i dodao je da se sve obaveze izmiruju redovno i da, za sada, nema potrebe za aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Damjanović je, na radnom doručku sa novinarima u Vili Gorica, kazao da su za prvih 15-ak dana januara prihodi veći nekih sedam do osam odsto u odnosu na uporedni period.
„To znači da jednim dijelom inflacija radi svoje, a tu su i dodatni prihodi zbog, da tako kažemo, mini turističke sezone tokom praznika i potrošnje koja je izazvana. To ne znači da treba da sjedimo skrštenih ruku i ne obezbijedimo svaki mogući cent koji nam bježi u sivoj zoni“, poručio je Damjanović.
On je predstavio i preliminarne podatke realizacije budžeta za prošlu godinu.
„Procjena bruto domaćeg proizvoda je 5,7 milijardi EUR. Prihodi budžeta su bili oko dvije milijarde i veći su u odnosu na 2021. godinu nekih 100 miliona. Najveći dio toga je zasluga povećanja prihoda od poreza na dodatu vrijednost (PDV), nekih 216 miliona u odnosu na ostvarenje iz 2021“, precizirao je Damjanović.
On je naveo da smo podbacili kod poreza na dohodak fizičkih lica, oko 40 miliona i prihoda od doprinosa, za nekih 90 miliona.
„Očekivanje je da će, uz pojačanje privredne djelatnosti, sve ono što je budžetom zamišljeno moći da se ostvari. Nama je nažalost, ili na sreću, inflacija od 20 odsto sačuvala stabilnost finansija prošle godine. Da toga nije bilo, to bi bio slom“, upozorio je Damjanović.
On je rekao i da je Crna Gora od aranžmana sa MMF-om daleko onoliko koliko globalni faktori budu uticali na ekonomske tokove, odnosno ukoliko bude dodatnih destabilizacija izazvanih ruskom agresijom na Ukrajinu i ukoliko bude problema u dijelu snabdijevanja energentima, što niko ne može da predvidi.
„Neke zemlje regiona su to već učinile. Ništa strašno da imamo partnera koji je spreman da u slučaju destabilizacije bude pri ruci. U ovom trenutku ne razmišljamo o tome. Pokušavamo da sopstvenim resursima zaokružimo tekuću budžetsku godinu“, dodao je Damjanović.
On je, govoreći o razlicu u povećanju zarada u javnom i privatnom sektoru, saopštio da će Ministarstvo hitno pristupiti izmjenama Zakona o zaradama u javnom sektoru, jer je potpuno ruiniran sa brojnim izmjenama.
Damjanović je kazao da su povećanja zarada u javnom sektoru bila na marginama i da su u Ministarstvu smatrali da bar u nivou stope inflacije treba ići sa povećanjem.
„Povećanje zarada u javnom sektoru je neumitno da bi se elementarno sačuvala kupovna moć zaposlenih i smatramo da ćemo, kroz naprezanje prije svega domaćih resursa, uspjeti ovaj segment građana da zaštitimo“, rekao je Damjanović.
On je govoreći o rezervama, naveo da je depozita na početku godine bilo 43 miliona i da je dinamika priliva sada bolja nego prošle godine.
Na pitanje koje uslove treba da ispuni Crna Gora da bi dobila garanciju Svjetske banke (SB) od 80 miliona EUR, kako bi mogla jeftinije da se zadužuje, Damjanović je odgovorio da je situacija stabilizovana sa prihodima koji se ostvaruju, ekstra prihodima i depozitima, kao i da se sve obaveze redovno izmiruju.
Kada je riječ o DPL aranžmanu sa SB, Damjanović je rekao da uslovi ne idu u pravcu smanjenja zarada i penzija, niti otpuštanja zapsolenih, već u pravcu nekih drugih politika.
„Dosta su zahtjevni što se tiče Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti. Moraće se uvesti Fiskalni savjet, što i nije tako loše. Treba nam taj DPL. Treba nam da ispunimo sve što se od nas traži. Neće to ugroziti javne finansije, već će omogućiti stabilno finansiranje“, tvrdi Damjanović.
Kada je u pitanju kamata, on je objasnio da tržišni uslovi nijesu dobri i da pokušavaju da ne idu „grlom u jagode“, već da pažljivo razmotre svaku potrebu za eventualnim dodatnim zaduženjem ili akumulacijom.
Kada je riječ o finansiranju Fonda zdravstva i ukidanju doprinosa za zdravstveno osiguranje, Damjanović je rekao da će Vlada sačekati da se formira Ustavni sud i podnijeti predlog za ocjenu ustavnosti izmjena i dopuna zakona, kojima je ukinuto obavezno zdravstveno osiguranje.
„Ako Ustavni sud kaže da je to bilo nezakonito, vratićemo to odmah u sistem, a ako kaže da je bilo zakonito razmislićemo o modelu stabilnog finansiranja Fonda zdravstva. Moramo imati jak sistem javnog zdravlja. Ne možemo da otmemo od Fonda, bacimo u potrošnju, i građane gurnemo prema privatnom zdravlju“, saopštio je Damjanović.
Kada je riječ o sektoru igara na sreću, on je kazao da je odbio zahtjev koncesionara Džek pot za produženjem koncesije za priređivanje igara na sreću u kazinu u Bečićima na još pet godina.
Damjanović je najavio da će uskoro biti raspisan novi konkurs za davanje koncesije na koji se može prijaviti Džek pot, kao i druge zainteresovane firme.
On je rekao da se u konkretnom slučaju radilo o razičitom tumačenju norme od države i koncesionara, poručujući da negira da je bilo koji pojedinac u fokusu tekućeg zakona, njegovih izmjena, ili novog koji se planira.
Damjanović je dodao da intencija novog zakona nije toliko u domenu kazinskih igara, koliko je u domenu online klađenja.
On je precizirao da od igara na sreću država prihoduje oko 15 miliona, a može da prihoduje do 40 miliona.
„Nama je cilj kao državi da nam kazina rade, da nam se plati jednokratna naknada i da nam se plaćaju sve one ostale naknade i porezi iz poslovanja. Nije nam cilj da nam zjape prazna kazina, ali moramo da se držimo zakona“, poručio je Damjanović.
Iz resora Damjanovića su najavili aktivnosti koje se tiču novih zakonskih propisa i uvođenja posebnih poreskih oblika koji neće dirati osnove poreske stope i ticaće se nekih privrednih oblasti koje imaju najveći potencijalni kapacitet.
Izvor: Mina Business