Radule Krulanović: Zacrtao sam velike ciljeve u životu

Radule Krulanović, rođen 30. 06. 1999 godine, mladi fudbaler FK Jedinstva iz Bijelog Polja, završio je srednju školu za kompjutersko upravljanje u Nikšiću. Za naš portal priča o ljubavi prema fudbalu, svom životu, trenerima, usklađivanju obaveza …

Koliko dugo treniraš fudbal, da li je fudbal jedina ljubav?
Fudbal sam počeo da treniram od svoje sedme godine, najviše mi se svidjelo što sam uvijek bio u društvu i posle nekog vremena sam baš zavolio fudbal. Tada sam rekao sam sebi, da ne želim ništa drugo osim da budem dobar fudbaler i da napravim uspješnu karijeru.

Kom treneru bi mogao da zahvališ?
Zahvalio bih se Vesku Draškoviću kod njega sam napravio prve korake. Vidio je u meni da mogu da budem dobar fudbaler, dosta mi je savjeta dao i vjerovao je da ću da uspijem. Posle svake utakmice bi mi davao savjete korisne za moju igru.

Da li ti je bilo teško uskladiti sve obaveze?
Mnogo mi je teško bilo uskladiti školu i trening, živio sam pola sata od Nikšića, u Župu, selo Kuta. Svaki dan sam putovao autobusom, ustajao sam se u sedam i u školu bio do jedan, vratim se za Župu uzmem opremu za trening i ponovo u Nikšić, kući dođem tek u osam uveče, večera i u krevet. Tako svaki dan, četiri godine.

Tvoj najveći uspjeh?
U Sutjesku sam sa svojim godištem četiri godine bio prvak Crne Gore i igrao sam kvaifikacije za ligu šampiona sa svojim godištem, a najveći uspjeh mi je što sam bio reprezentativac Crne Gore.

Od koga imaš najveću podršku?
Najveću podršku imam od svoje porodice, kad mi je bilo najteže oni su tu bili i najteže situacije sam prolazio sa njima.

Reprezentacija?
Bio sam reprezentativac mlađih kategorija i mlade reprezentacije.

Da li imaš uzora?
Nemam.

Za koji klub bi volio da igraš?
Partizan.

Čega se najviše plašiš?
Ničega se ne plačim, zacrtao sam velike ciljeve u svom životu.

Da li imaš hobije?
Hobi mi je fudbal.

Tvoji planovi za budućnost?
Sad igram za Jedinstvo iz Bijelog Polja i cilj nam je da uđemo u prvu ligu i dajem sve od sebe da taj cilj ispunimo. Pa ako Bog da, na ljeto neki veliki klub i veći uspjesi.

Zašto je dobro trenirati fudbal?
Dosta toga naučiš i stekneš nove prijatelje.

Poruka mladima?
Trebalo bi da ispravno cijene sve sposobnosti koje im je Bog dao, da ne posustaju i da vjeruju u sebe.

Omiljeno mjesto u Nikšiću?
Stadion Sutjeske.