U nikšićkom “ZAHUMLJU” sinoć je predstavljena knjiga „Spi­la Gra­hov­ska u sli­ci i ri­je­či”.

Kako prenosi dnevni list Dan autor je nikšića­nin Mi­li­vo­je Mi­šo Ko­va­če­vić koji je či­ta­vu de­ce­ni­ju ži­vo­ta po­sve­tio is­tra­ži­va­nju i de­talj­nom obi­la­sku se­la Spi­la Gra­hov­ska kod Nik­ši­ća oda­kle po­ti­če nje­go­vo brat­stvo.
Na bli­zu 400 stra­na sa 860 fo­to­gra­fi­ja i pro­prat­nim tek­stom Ko­va­če­vić je osta­vio vri­je­dan za­pis za bu­du­ća po­ko­lje­nja, da ne za­bo­ra­ve gdje su im i ka­ko pre­ci kroz vje­ko­ve ži­vje­li.

Pla­ni­nar Mi­o­drag Ko­va­če­vić is­ta­kao je da je to pr­va mo­no­gra­fi­ja Spi­le Gra­hov­ske, ko­ja uz knji­gu Slo­bo­da­na Ko­va­če­vi­ća o ro­do­slo­vu gra­hov­skih Ko­va­če­vi­ća, či­ni cje­li­nu o ko­li­jev­ci brat­stva.
– Autor je go­di­na­ma obi­la­zio naš kraj, sve nje­go­ve di­je­lo­ve i upor­no sa ve­li­kom od­go­vor­no­šću sni­mao sve, od ku­ći­šta, sta­rih i no­vih ku­ća pa do naj­sit­ni­jih, a za nas, va­žnih de­ta­lja. U mo­no­gra­fi­ji je jed­na et­no­graf­ska cje­li­na Spi­le Gra­hov­ske jer je Ko­va­če­vić fo­to-objek­ti­vom ovje­ko­vje­čio po­kuć­stva i oru­đa za rad ko­je su ko­ri­sti­li na­ši pre­ci. Bi­će to in­te­re­san­tan do­ku­ment za ge­ne­ra­ci­je ko­je do­la­ze jer mi još uvi­jek pam­ti­mo ka­ko smo ino­ko­sno ži­vje­li, re­kao je Ko­va­če­vić.
Spi­la Gra­hov­ska od Nik­ši­ća je uda­lje­na tri­de­set ki­lo­me­ta­ra i jed­no je u ni­zu se­la te op­šti­ne ko­je se već go­di­na­ma su­o­ča­va sa mi­gra­ci­jom sta­nov­ni­štva, ta­ko da su da­nas ri­jet­ki mje­šta­ni ko­ji u tom mje­stu do­če­ka­ju pr­ve snje­go­ve. Pr­vo ve­će ra­se­lja­va­nje Ko­va­če­vi­ća iz svo­je po­stoj­bi­ne do­go­di­lo je 1946. go­di­ne ka­da su broj­ne po­ro­di­ce od­se­li­le u Voj­vo­di­nu, a on­da su na­stu­pi­le go­di­ne raz­vo­ja in­du­stri­je pa su se ži­te­lji se­li­li u gra­do­ve, po­put Nik­ši­ća, gdje su se gra­di­le fa­bri­ke. U Spi­li su osta­ja­le na­pu­šte­ne ku­će i ima­nja, a autor je is­ta­kao da je nje­gov cilj bio da ono što je osta­lo i što je ka­sni­je ob­na­vlja­no za­bi­lje­ži.

– Oda­zvao sam se „zo­vu” za­vi­ča­ja i od­lu­čio da o sve­mu pi­šem po­ma­lo ka­ko bih ga otr­gao od za­bo­ra­va za bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. Te­ži­šte knji­ge ni­je na lju­di­ma i nji­ho­vim sud­bi­na­ma, ne­go na ono­me što je od­u­vi­jek po­sto­ja­lo u Spi­li i kao ta­kvo ga tre­ba za­bi­lje­ži­ti, ka­zao je Mi­li­vo­je Ko­va­če­vić za­hva­liv­ši svi­ma ko­ji su po­mo­gli ob­ja­vlji­va­nje mo­no­gra­fi­je.
U knji­zi je, re­kao je pu­bli­ci­sta Bran­ko Ko­pri­vi­ca, pred­sta­vljen bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet Spi­le, a po­red obje­ka­ta Ko­va­če­vić je fo­to­graf­ski za­bi­lje­žio i vri­jed­nu et­no­graf­sku zbir­ku po­kuć­stva, ra­znih upo­treb­nih pred­me­ta i oru­đa za rad. Sve to knji­gu „Spi­la Gra­hov­ska u sli­ci i ri­je­či”, sma­tra on, u mno­go­me raz­li­ku­je od kla­sič­nih se­o­skih hro­ni­ka ili ro­do­slov­nih pu­bli­ka­ci­ja.