Branko Miljković, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih neosimbolista autor je poezije “Sonet” koja je prožeta mistikom i tajanstvenošću Miljkovićevog autentičnog pisanja i sklada riječi.
Sonet
-Ti prostori me užasavaju-
Prostor koji ničim ne podseća na sebe,
pticama pomeran, vetrovima sličan,
sam u sebi, sam za sebe, ničemu vičan
večiti početak užasan, bez potrebe.
Prostor jezikom trajanja prepričan
i pretvoren u večnost koja nikom ne treba,
večnost za prokletstvo, koje budno treba
pod svežom humkom plen svoj nepomičan.
Zaboravimo mračno poverenje
sebe sa sobom, u strašno podozrenje
prostori se ruše i crna nailazi plima.
U škrtosti tišine bez sebe i imetka
mi smo poslednji zatočnici početka
pod kamenom što ime ima.
