Kroz ponoć nemu i gusto granje
vidi se zvezda tiho treptanje,
čuje se srca silno kucanje; –
O, lakše samo kroz gusto granje!
Tu blizu potok daljinu para,
tu se na cveću cveće odmara,
tu mene čeka ašikovanje; –
O, lakše samo kroz gusto granje!
Pašću, umreću, duša mi gore,
rastopiće me do bele zore,
k’o grudu snega vrelo sunčanje; –
O, lakše, lakše kroz gusto granje!
D.D.
