Zar poljubac meni, starcu,
daješ, mlada, sa usana?
Zar na moje staro rame
pada ruka usijana?
Je l’ to ljubav, je li šala,
te je tvoja ruka mala
na ramenu sedog starca
zadrhtala, zatreptala?
Il’ si došla, zluradice,
da me varkaš, da me jediš?
Izmučene stare grudi
da povrediš, da pozlediš?
“Ja te ljubim!”… tvrdiš, mlada,
puna jada, puna nada, –
ali ljubav sedom starcu
veruj, dušo, teško pada…
Uvele su grudi moje,
tvoja ljubav vatra živa –
pa se bojim, starac sedi,
od plamena i goriva.