Još u godinama kad sam bila mlađa
U toku jedne seanse
Psiholog mi je rekao
Drago dijete, pa ti si stvarno luda
Mislim da se kasnije plašio
Svakog puta
Kad bih dosla na terapiju
Što me posebno radovalo
Prosipala sam pred njim
Takve bisere
što izrodi mi mašta
A onda bih se dugo smijala
Dok i njemu ne postane smiješna
Smješa iluzija
Snova
Nadanja
Ozbiljnog
Zastrašujuceg
Ludila
Koje nosim pod kalvarijom.
U toku sledećih seansi
Kod drugih nekih ljudi
Sve je bilo isto
Samo se povećavao broj godina
Mene i mog ludila
I sve češće sam čujala
Gospođo, pa Vi ste stvarno ludi
Sve manje sam se smijala tome
Sve manje nas je to radovalo
Mene i moje prijatelje
Za koje su me ubjeđivali da ne postoje
Nisam im vjerovala
Ne ruše se prijateljstva tako lako
Pobogu
Evo
Upravo sada se spremamo
Za poslednju seansu
Kod čika psihologa
Ja plačem
Jer će mi nedostajati razgovor
Glasovi mi se podrugljivo smiju
Valjda su sad konačno slobodni
Da rade šta hoce
Čak mislim da pokušavaju
Da me nagovore
Da se večeras napijemo
I da od sreće zapalimo stan
Gospođo
po jednu tabletu ujutru
Kaze mi smiješni Frojdov izaslanik
Svi su oni luđi od mene
Ako mene pitate
Ja se osjećam sasvim mentalno zdravo
Dok nosim kući flaše viskija
Jedino ne znam sta će mi upaljač
Kad sam batalila cigarete.
Autorka: Kristina Babić