Poezija – Aleksa Šantić: ”Badnje Veče”

U mome oku, evo, suza sija,

i moje rane postaju sve veće.

Tvoj zlatni pohod i ubogu godi,

i vidi Boga u časima ovim;

Nada mnom samo mrak studeni brodi

, i dušu bije nemirima novim.

U pustoj sobi sam, kô sjenka bona,

u sebi slušam zvuk pogrebnih zvona

i stiskam srce jadno i kukavno.

Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše!

Jer ovdje niko ne čeka te više

svi moji mili zaspali su davno.