Održan kongres antropologa u Sremskim Karlovcima

Antropološko društvo Srbije na svom 54. Kongresu odr­ža­nom u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, oku­pi­lo je im­po­zan­tan broj is­tak­nu­tih an­tro­po­lo­ga iz ši­reg re­gi­o­na, piše DAN.

Na ovom zna­čaj­nom sku­pu su, po­red tri uvod­na ple­nar­na pre­da­va­nja, iz­lo­že­na i 54 na­uč­na i struč­na ra­da i 40 po­ster prez­entacija, sa pre­ko 300 auto­ra i ko­a­u­to­ra. Na po­ziv or­ga­ni­za­to­ra, a u svoj­stvu čla­na pro­gram­skog od­bo­ra i modera­to­ra sek­ci­je sport­ske an­tro­po­lo­gi­je, na Kon­gre­su je uče­stvo­vao dr Ve­se­lin Jo­vo­vić, pro­fe­sor u pen­zi­ji Fakulteta za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje iz Nik­ši­ća. Po­red osta­log prof. Jo­vo­vić imao je i za­pa­že­no iz­la­ga­nje na te­mu „Op­te­re­će­nost uče­ni­ka pr­vog i dru­gog raz­re­da osnov­ne ško­le škol­skom tor­bom“, či­ji je is­tra­ži­vač­ki po­stu­pak sproveden sa ko­a­u­to­rom mr Ra­do­mi­rom Čanj­kom, ani­ma­to­rom Cen­tra za pre­ven­tiv­nu i ko­rek­tiv­nu gim­na­sti­ku „Okret“ iz Nik­ši­ća.

“Iz­la­ga­nje ra­do­va, di­sku­si­je i ras­pra­ve is­tak­nu­tih ant­ro­po­lo­ga re­gi­o­na uka­za­li su na niz ne­ga­tiv­nih ten­den­ci­ja ko­je sve vi­še uru­ša­va­ju fi­zič­ki i men­tal­ni sta­tus sa­vre­me­nog čo­vje­ka, po­seb­no mla­dih. Zna­ča­jan broj ra­do­va od­no­sio se na, da­nas sve ak­tu­el­ni­ju pro­ble­ma­ti­ku ve­za­nu za, sve ve­ću upo­tre­bu ge­ne­tič­ki mo­di­fi­ko­va­ne hra­ne, al­ko­ho­la i dro­ga i pre­ko­mjer­nu upo­tre­bu pe­sti­ci­da kod pro­iz­vod­nje hra­ne. Uz na­ve­de­no sa­vre­me­ni stil ži­vo­ta pri­lič­no nas je uda­ljio od pri­ro­de fi­zič­kih ak­tiv­no­sti. To­me do­pri­no­si i sve lo­ši­ji po­lo­žaj fi­zič­kog vas­pi­ta­nja i škol­skog spor­ta u re­for­mi­sa­noj ško­li, u ko­joj je da­nas čak sma­njen i broj ča­so­va fi­zič­kog vas­pi­ta­nja, na ra­čun ne­kih „va­žni­jih“ pred­me­ta. Ta­ko je umje­sto ras­te­re­će­nja dje­ce, što se vi­di po sve te­žoj škol­skoj tor­bi, do­šlo do nji­ho­vog pre­op­te­re­će­nja, jer su broj­ne škol­ske oba­ve­ze po­ve­ća­le broj „sje­de­ćih“ ča­so­va u ško­li i kod ku­će. Na­ve­de­ni tren­do­vi i pro­mje­na na­či­na is­hra­ne, uz ne­do­volj­no kre­ta­nje, ne­ga­tiv­no su uti­ca­li na pre­hram­be­ni i zdrav­stve­ni sta­tus mla­dih, što je uslo­vi­lo epi­de­mi­ju gojazno­sti i mno­gih dru­gih ri­zič­nih či­ni­o­ca za raz­voj po­stu­ral­nih po­re­me­ća­ja i ne­kih hro­nič­nih bo­le­sti. Ima­ju­ći sve to u vi­du, pri­mar­ni za­klju­čak is­tak­nu­tih sport­skih struč­nja­ka na ovom sku­pu je da je kraj­nje vri­je­me za stva­ra­nje sasvim no­ve stra­te­gi­je i pro­gra­ma za ozdra­vlje­nje fi­zič­ke kul­tu­re u re­gi­o­nu. Kon­cep­ci­ja fi­zič­ke kul­tu­re tre­ba da se ba­zi­ra na stva­ra­nju i spro­vo­đe­nju sa­svim no­vog mo­de­la škol­skog i uni­ver­zi­tet­skog spor­ta, vr­hun­skog spor­ta, sport­ske re­kre­a­ci­je i ki­ne­zi­te­ra­pi­je ko­ja će se za­sni­va­ti na da­le­ko hu­ma­ni­jim i zdra­vi­jim osno­va­ma”, za­ključ­ci su pro­fe­so­ra Ve­se­li­na Jo­vo­vi­ća sa sku­pa u Srem­skim Kar­lov­ci­ma.

D.A.