Prilikom boravka u Beogradu M.K. ostade bez para. Besciljno je šetao Terazijama. Ugleda jednog dječaka od nekih sedam-osam godina. Priđe mu M.K. i sa njim započe razgovor. Ispostavi se da je „veliki prijatelj“ sa tajom toga djeteta. Uze ga za ruku i uđoše u hotel „Moskva“. Priđe im konobar.
– Sine, izvoli koje ćeš kolače?
– Baklavu i koka-kolu.
– Dajte meni viski i donesite jelovnik, reče M.K.
Pošto se dobro najeo i napio, reče onome dječaku da mora u WC. „Tajo“ zatraja. Mali se malo nasloni na sto. Konobar se uzvrpoljio. Priđe djetetu i upita ga:
– Gdje ti je tajo?
– Ono nije moj tajo. Neki dobri čiko me pozvao na kolače.
Konobar se preznoji. Uze ono dijete za uvo i izvede ga iz restorana.
Iz knjige „Nikšićke priče“, autora Milutina Mića Mrgudovića.
