Nikšićani čuvaju običaj nerada na crveno slovo

„Crveno slovo“ u kalendaru za mnoge predstavlja dan odmora, porodičnog okupljanja i poštovanja tradicije. Dok pojedini građani izbjegavaju kućne poslove kada je u kalendaru crveno slovo, drugi smatraju da se obaveze ne mogu uvijek odlagati.
U vremenu kada se svakodnevni život sve više ubrzava, tradicionalni običaji ipak i dalje imaju svoje mjesto u mnogim domovima. Neko ih se pridržava bez izuzetka, neko pravi razliku između pojedinih praznika, svetaca i krsne slave, dok ima i onih koji smatraju da je važnije sačuvati suštinu i značaj tog dana nego izbjegavati svaki oblik rada.

Kako bismo saznali kakav je stav Nikšićana, razgovarali smo sa nekoliko naših sugrađana i pitali ih da li rade kada je „crveno slovo“, koje dane posebno poštuju, da li postoje svetci na koje nikako ne bi radili i kako gledaju na ovaj običaj.

Marija smatra da je poštovanje „crvenog slova“ dio porodične tradicije koju treba sačuvati i prenositi na mlađe generacije.

Marija (42):
„Da, trudim se da kada je crveno slovo ne radim kućne poslove. Tako sam naučila od svoje porodice i smatram da neke običaje treba poštovati.“

Milica posebno vodi računa o danima koji su značajni za njenu porodicu i vjeruje da tada obaveze treba ostaviti za drugi dan.

Milica (51):
„Poštujem crveno slovo, posebno kada je svetac koji mi je važan ili moja slava. Tada se trudim da ne radim ništa što može da sačeka.“

Nikola kaže da poštuje običaj, ali ne smatra da treba zanemariti ono što je neophodno uraditi.

Nikola (29):
„Uglavnom poštujem, ali ako baš nešto mora da se završi, uradiću. Mislim da nije problem ako je nešto neodložno.“

Jelena smatra da se poštovanje svetaca i praznika ne mora nužno pokazivati samo kroz izbjegavanje kućnih poslova.

Jelena (35):
„Poštujem svetce i praznike, ali ne gledam strogo na svaki posao. Ako nešto treba da se uradi, uradiću. Za mene je važnije da znam šta taj dan predstavlja.“

Stefan kaže da u njegovoj porodici postoji običaj da se na određene dane ne radi, ali da se ne pridržava toga uvijek.

Stefan (24):
„Kada je neki veći svetac ili slava, trudim se da ne radim. Za ostala crvena slova ne gledam uvijek, zavisi od obaveza.“

Vesna smatra da se prema tradiciji treba odnositi sa poštovanjem, bez obzira na to da li je riječ o velikom prazniku ili manje poznatom svetcu.

Vesna (57):
„Kod mene se uvijek znalo da se na crveno slovo ne radi. Nije mi važno da li je veliki praznik ili neki svetac, ako je u kalendaru crveno, poštujem.“

Marko ima nešto drugačiji stav i smatra da nije svaki posao isto što i namjerno nepoštovanje praznika.

Marko (31):
„Ako mogu da odložim posao, odložiću. Ali ako nešto moram da uradim, ne mislim da time pokazujem nepoštovanje prema prazniku ili svetcu.“

Tamara kaže da se običaji danas poštuju drugačije nego ranije i da ljudi često prave izbor u zavisnosti od samog dana.

Tamara (27):
„Poštujem dane koji su meni i mojoj porodici važni. Ne gledam baš svako crveno slovo isto, ali kada je slava ili neki svetac koji posebno poštujemo, tada izbjegavam kućne poslove.“

Jovanka smatra da postoje dani kada se tradicija posebno mora ispoštovati.

Jovanka (63):
„Ima svetaca i praznika kada mi ne pada na pamet da radim. Tada se sve ostavlja za sjutra i taj dan se provodi u miru.“

Luka kaže da običaj poštuje prvenstveno zbog porodičnog vaspitanja.

Luka (22):
„Odmalena sam učio da se na crveno slovo ne radi. Ne pridržavam se uvijek svega strogo, ali kada je neki važan svetac ili slava, trudim se da ispoštujem.“

Sanja smatra da je najvažnije pronaći ravnotežu između tradicije i svakodnevnih obaveza.

Sanja (45):
„Ako nešto može da sačeka, sačekaće. Ako je nešto hitno, uradiću. Mislim da je najvažnije da čovjek poštuje praznik i da zna zbog čega ga obilježava.“

Dejan na „crveno slovo“ gleda kao na priliku da se čovjek malo udalji od svakodnevnih obaveza i posveti porodici.

Dejan (39):
„Meni je najvažnije da taj dan provedem mirno i sa porodicom. Ako nešto može da se ostavi za drugi dan, ostaviću. Nije poenta samo u tome da li si nešto radio, već kako si proveo taj dan.“

Odgovori Nikšićana pokazuju da „crveno slovo“ i dalje ima svoje mjesto u domovima, ali da se običaj poštuje na različite načine. Dok jedni smatraju da tada ne treba raditi ništa, drugi prave razliku između svetaca, praznika i krsne slave, dok treći vjeruju da je najvažnije razumjeti značaj dana koji se obilježava.

Bez obzira na različite stavove, tradicija i dalje ostaje dio svakodnevnog života mnogih porodica. „Crveno slovo“ tako za jedne predstavlja pravilo koje se ne dovodi u pitanje, a za druge prije svega podsjetnik da se makar na jedan dan uspori, posveti pažnja porodici i napravi prostor za mir i odmor.