Pod prozor mi više ne dolazi,
prestala sam davno da te volim.
Zalud travu zelenu ne gazi
i ne plači iako te boli.
Tvoja patnja kao nož me siječe,
do ljepote moje što ti stalo?
Što me mirnu ostaviti nećeš,
zašto ti je srce uzdrhtalo?
Zalud patiš, tvoja biti neću,
ne ljubim te, nit volim ikoga.
Žalim tvoju izgubljenu sreću,
odlazi mi od prozora moga.
Zaboravi da sam bila tvoja
i da sam te voljela bezumno.
Idi, umrla je ljubav moja.
Zašto mučiš sebe nerazumno?