Na današnji dan
Njemački astronom i matematičar Fridrih Vilhelm Besel rođen je 22. jula 1784. godine. Bio je osnivač i prvi direktor Kenigsberške opservatorije.
Besel je rođen u Mindenu, u Minden-Ravensbergu, kao sin građanskog službenika. Sa 14 godina, Besel je šegrtovao u koncernu za uvoz i izvoz, Kulenkamp. Uskoro je postao računovođa te kompanije. Pošto je poslovanje zavisilo od trgovačkih brodova, Besel je iskoristio svoja matematička znanja za rješavanje problema u navigaciji. Ovo je zauzvrat dovelo do interesovanja za astronomiju kao načinu za određivanje geografske dužine.
Besel je zadobio pažnju velikog njemačkog astronoma tog doba, Hajnriha Vilhelma Olbersa, napravivši finije orbitalne proračune za Halejevu kometu. Za dvije godine, Besel je napustio Kulenkamp i postao asistent u opservatoriji u Lilijentu u blizini Bremena. Tamo je radio na zvezdanim posmatranjima Džejmsa Bredlija i odredio je precizne pozicije za 3.222 zvijezde. Ovaj Beselov rad privukao je značajnu pažnju i kralj Frederik Vilijam III Pruski postavio je dvadesetšestogodišnjeg Besela za direktora Kenigsberške opservatorije.
Na osnovu geodetskih proračuna izveo je nove podatke o obliku i dimenzijama Zemlje. Usavršio je i neke matematičke metode u astronomiji.
Iako nije imao univerzitetsko obrazovanje, Besel je bio velika ličnost u astronomiji tokom svog života. Izabran je za člana Kraljevskog društva, a najveći krater na površi Mjeseca Mare serenitatis nazvan je po njemu.
Besel je dobio Zlatnu medalju kraljevskog astronomskog društva 1841. godine. Umro je u Kenigsbergu od raka 1846. godine.
