Miloš Đurđevac: Naslov

Naziv životnog romana zavisi isključivo od autora koji ga svojim življenjem stvara.

Neće svako pronaći užitak u sličnoj knjizi, niti će ista rečenica taći u srce različite duše. Možda čovjek ne može da bira prolog kojim će njegovo djelo početi, ali zato ima ogroman uticaj na epilog sopstvene životne avanture. Na tom putu stvaranja prepliće se mnoštvo likova specifičnih karaktera. Neki od njih su epizodni, drugi ipak ne. Ali svako od njih imao je određeni uticaj na razvoj naše životne drame. Svojom su silom, ma kolika ona bila, uticali da se vrelo našeg bitisanja dodatno uzburka. Čini se da su naši postupci na dnevnom nivou bitni detalji koji prave prevagu i u velikoj mjeri utiču na odluke koje donosimo u važnim momentima. Naš način života manevriše kormilom ličnog dostojanstva i, nailazeći na raznolike prepreke, odraz je uspješnosti ljudske ličnosti.

Stvaramo, obnavljamo, rušimo, ništavnom dajemo smisao, a očigledno obesmislimo. Bog nam daje stvaralačku crtu bez koje ne bismo mogli dejstvovati, a mi mu vraćamo neprestanim duhovnim napretkom. Zapitaćemo se nekad koja je svrha pisanja životne knjige i da li će ljudi po završetku našeg stvaranja baciti pogled na njene korice, ako ne i detaljnije iščitati sadržaj. Sve što „nosi težinu” biće vrijedno pomena.

Većina bi da ima dobar uvod i zaključak, dok bi najbolji da imaju kultnu razradu.

Miloš Đurđevac