Miloš Đurđevac: Ogledalo duše

Činjenica da među ljudima dolazi do ove pojave, svima nama poznate, ali ipak neobjašnjive, dovoljan je razlog da u narodu nastane „igra rijeci” kao pokušaj rješavanja ove dileme.

Oči su ogledalo duše. Opaska koju smo bezbroj puta čuli i koja predstavlja jedino validno objašnjenje ovakvog duševnog razgovora. Nije to običan pogled ispunjen svakodnevicom, „bačen radi reda” neukusno, nama ne toliko bitnim osobama. Nije prikriven, niti neiskreno predat.

Možda se najveća iskrenost krije upravo u tišini i šaputanju očiju. I kad se usne spreme spojiti se i izustiti nešto, shvatimo da nema potrebe za tim. Ništa nije rečeno, a ipak je sve jasno.

Tih par sekundi nepomičnog traganja za istinom nekad je korisnije od dugog, i možda plašljivog razgovora. I teško je objasniti kako se u samo par sekundi nekazivanja ničega može toliko toga reći. Ne koristeći glas, mimiku lica, pokret, na dlanu su date iskrenost i duševna misao.

U zjenici oka preslikava se lik prisutan nasuprot nas. Kao zrak misli se odbijaju od oka do oka, kristalno sjajnog i željnog priče, a ipak nedorečenog.

Miloš Đurđevac