Miloš Đurđevac: Berberska stolica

„Okreće kapu kako vjetar duva“, što bi rekao naš narod, a Vukajlija skratio na: „berberska stolica“.

 

Prilagođava se različitim situacijama, ljudima i njihovim nerijetko „teškim“ karakternim crtama. Upija i dobro i loše, pretenduje da ime zapiše u Ginisovoj knjizi, jer su mu živci čelične prirode. To su osobe pod nazivom „slušam sve sem narodnjake“. (Vukajlija)

 

„Ceo grad je plakao za nama,

 

I tugu nam delio na pola…“

 

“Ti slušaš Jašara?!“

 

„Svakodnevno, on i Šaban mi ‘nose’ plejlistu.“

 

„Moram da idem, praštaj, čekaju me neke obaveze…“ (obaveze – koncert Pljugica, Sara Jo)

 

Imena Jašar i Šaban našu auru čine čistijom nego čuveni bijeli luk, a preventiva su i mentalno zdravlje održavaju stabilnim. Ljubitelji narodnjaka se obično ne nalaze u gužvama i bivaju izbjegnuti od strane ostalih, osim kada je u pitanju red za čekanje nekog primanja, tih se dvadesetak minuta ipak mogu podnijeti.

(Nakon niza besmislenih strofa na veselju, kreće tipični narodnjak):

 

„S namerom dođoh u veliki grad,

 

Ostade za mnom moje rodno mesto…“

 

„Konačno, Šaban! Može li posle ove pjesma ‘Kafanska noć’?“

 

„Pff, zar sam došao večeras da slušam Šabana?!“

 

(Vadi iz unutrašnjeg džepa svježe napravljen sendvič, mukotrpno stečen baš tog dana na protestu)…

 

Miloš Đurđevac