Miloš Crnjanski – “Serenata”

Čuj, plače Mesec mlad i žut.
Slušaj me, draga, poslednji put.
Umreću, pa kad se zaželiš mene,
ne viči ime moje u smiraj dana.

Slušaj vetar sa lišća svelog žutog.
Pevaće ti; da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenutog.
A kad te za mnom srce zaboli,
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah, niko nema časti i strasti,
ni plamena dosta da voli mene;
No samo jablanovi viti,
i borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti…
i borovi pusti ponositi…