Crnogorski reprezentativac, Nikšićanin Stefan Lončar nedavno je potpisao je ugovor sa ruskim prvoligašem, ekipom Akrona. Razgovorali smo sa Stefanom o počecima u fudbalu, karijeri, daljim planovima.
Zbog čega si izabrao fudbal za životni poziv?
Kao mali sam volio loptu i samo loptu, tako je sve krenulo, sa 6 godina sam počeo da treniram kod Mirka Petrovića i Borisa Janjića u školi fudbala Anderba.
Koliko dugo se baviš fudbalom i kako su izgledali tvoji počeci?
Ako računam sa koliko sam krenuo, to je nekih 22 godine od prilike, svakako da sam imao uspone i padove, ali nisam odustajao od nekih svojih ciljeva.
Na kojoj poziciji igraš?
Igram na poziciji zadnjeg veznog, sredina terena.
Da li misliš da je talenat ključan za bavljenje ovim sportom?
Svakako da talenat igra veliku ulogu u bavljenju bilo kojeg sporta, uz to je potrebna velika upornost i istrajnost da bi postigli željeni cilj. Ali po svemu što sam vidio i prošao u fudbalu po meni rad je 90 posto, a talenat 10 posto.
Da li ima nešto na šta si posebno ponosan u svojoj dosadašnjoj karijeri?
Uvijek sam pričao i uvijek ću pričati da sam najviše ponosan na to što sam debitovao za reprezentaciju, jer je to neka posebna vrsta emocije.
Dok si igrao u Novom Pazaru dobio si i mural od navijača iz ovog grada?
Zahvaljujući navijačima i ljudima iz Novog Pazara, dobio sam mural u svoju čast, iz njihove zahvalnosti za sve ono što sam uradio za taj klub.
Sada karijeru nastavljaš u Rusiji, u ekipi Akrona?
Da, nastavljam u Rusiji po prvi put u svojoj karijeri, nadam se najboljem sa ekipom Akrona. Ovo je tek početak…
Ko ti je najveća podrška?
Moja najveća podrška je moja porodica, oni su tu uz mene u svakom trenutku.
Da li ti nedostaje Nikšić?
A u početku kada sam otišao u Hrvatsku prvi put malo je bilo teže, kasnije se navikneš na sve, u suštini treba puno odricanja od svega, tako da sam sada navikao na sve, svakako je najljepše kada si kući, ali covjek se navikne na to da mora biti odvojen od svega, jer da razmišljam kada ću kući, ne bi ništa ni bilo od fudbala.
Imaš li neku poruku za mlade Nikšićane i Nikšićanke?
Poruka je da se bave sportom što više, zdravim stilovima života, i da slijede svoje želje i snove, jer sve je moguće, ako dovoljno zeliš.
I za kraj… Neki dalji planovi?
Moji dalji planovi su da nastavim da se bavim fudbalom dok god budem u mogućnosti, da dajem sebe što više u svakom narednom teningu i utakmici.
