Na nedavno održanom Balkanskom prvenstvu u Istanbulu mlada karatistkinja Jelena Janković iz Šavnika okitila se zlatnom medaljom u kategoriji do 40 kilograma.
Ona je član karate kluba “Onogošt”, a savjeti i podrška trenera Nikole Malovića joj znače puno. Za naš portal Jelena je govorila o karateu, takmičenjima i daljim planovima.
Ko je Jelena Janković?
Ja sam djevojčica iz Šavnika koja voli sport i sve sportske aktivnosti . Volim treninge i vježbanje u teretani. U slobodno vrijeme volim da se družim s svojim drugarima i porodicom.
Koliko dugo se baviš karateom i možeš li nam reći nešto o počecima u ovom sportu?
Karateom se bavim dvije godine. U samom početku nijesam znala šta i kakav je sport karate. Vremenom sam uz trenera učila i tako zavoljela ovaj sport.
Šta je za tebe karate?
Karate je za mene sport u kome pokazujem sebe. Rad, red i disciplina je nešto što sam stekla kroz treninge. Ovaj sport me je naučio da uz rad i samopouzdanje mogu doći do velikog uspjeha.
Da li je karate zahtjevan sport?
Karate jeste zahtevan sport. Zahtijeva puno posvećenosti, ali mi ne pada teškoo jer uživam u tome.
Reci nam nešto o tvojim takmičarskim iskustvima i postignućima?
Sa svakog takmičenja sam došla prije svega sa jednom novom lekcijom o karateu. Bila sam dvostruki prvak države.Na prošlom Balkanskom prvenstvu koje je održano u Crnoj Gori bila sam peta, takođe na međunarodnom takmičenju u Sarajevu sam bila treća. Brojim još mnogo zlatnih medalja sa ostalih takmičenja koja su bila održana u Crnoj Gori.
Kakvi su tvoji utisci sa Balkanskog prvenstva u Istanbulu?
Turska je na mene ostavila poseban utisak. Balkansko takmičenje u Istanbulu je trajalo tri dana. Ovo je moje prvo odvajanje od kuće. Imala sam pet jakih mečeve. Prvi meč mi je bio sa Kosovarkom, drugi meč sa Hrvaticom, treći meč sa Turkinjom, za ulazak u finale sam radila sa Srpkinjom i finale takofe. Uz pomoć trenera i naš naporan rad sam se vratila u svoju državu sa zlatom oko vrata.
Da li su pripreme bile zahtjevne?
Pripreme su bile zahtjevne, dugo smo se pripremali za ovo takmičenje, ali na kraju se sav trud isplatio.
Koliko treninga imaš nedeljno?
Nedeljno treniramo dva puta sa trenerom.Takođe svaki dan sa starijom sestrom Jovanom idem i teretanu.
Da se ne baviš karateom, da li bi se bavila nekim drugim sportom i kojim?
Sigurno bi se bavila nekim sportom. Nisam razmišljala šta bi to bilo, drago mi je što sam sebe pronašla u karateu.
Da li je teško uskladiti školu i treninge?
Izazovno je, ali se trudim da uskladim sve obaveze. Uz trud i rad ništa nije naporno.
Da li imaš podršku okoline i čija podrška ti najviše znači?
Imam tu sreću da imam veliku podršku svih ljudi oko mene. Na prvom mjestu najveća podrška mi je porodica i naravno trener Nikola.
Kakvi su tvoji planovi za budućnost u karateu i uopšte? Gdje sebe vidiš u budućnosti?
Nastaviću da treniram i slušam sve savjete svog trenera. Uz njegovu podršku i jake treninge nadam se dobroj karijeri. U budućnosti se nadam i vidim sebe kako osvajam svjetsku i evropsku medalju.
Da li imaš nekog uzora?
Moj najveći uzor je moj trener, bez njega ništa od ovoga ne bi bilo moguće.
Da li imaš neku poruku za svoje vršnjake/mlade ljude?
Bavite se sportom, ne odustajte od svojih snova jer sve je moguće kad vjeruješ u sebe.
