Ivana Nikolić: Ponos Nikšića i Crne Gore

Še­sna­e­sto­go­di­šnja Nik­ši­ćan­ka Iva­na Ni­ko­lić ne­ko­li­ko po­sled­njih go­di­na ostva­ru­je iz­van­red­ne re­zul­ta­te u džu­dou. Cr­no­gor­ski olim­pij­ski ko­mi­tet pro­gla­sio ju je za na­bo­lju mla­du spor­tist­ki­nju Cr­ne Go­re u 2017. go­di­ni, a po­tom je sti­glo i pri­zna­nje nje­nog rod­nog gra­da- naj­bo­lji spor­ti­sta Nik­ši­ća, piše Dan. Osvo­ji­la je pro­šle go­di­ne sre­br­nu me­da­lju na Svjet­skom ka­det­skom prvenstvu u Či­leu, bron­za­nu na Evrop­skom u Li­tva­ni­ji, kao i broj­ne na ku­po­vi­ma ši­rom Evro­pe. Čla­ni­ca je Džu­do klu­ba „Stra­še­vi­na” iz Nik­ši­ća kao i ka­det­ske džu­do re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re, a s ob­zi­rom na uspje­he već je za­vri­je­di­la epi­tet naj­per­spek­tiv­ni­je džu­dist­ki­nje u Evro­pi da­nas. “Džu­do­om sam po­če­la da se ba­vim iz ra­do­zna­lo­sti i to na na­go­vor ro­di­te­lja, a ina­če u mo­joj po­ro­di­ci ni­je bi­lo spor­ti­sta. Ima­la sam ta­da osam go­di­na i sve mi je bi­lo u do­me­nu igre, ali ka­da su sti­gle pr­ve zna­čaj­ni­je me­da­lje okre­nu­la sam se pro­fe­si­o­nal­nom ba­vlje­nju spor­tu. Da­nas sam po­no­sna što sam iza­bra­la upra­vo ovaj sport, i ta mo­ja ra­do­zna­lost, a ka­sni­je ve­li­ki trud i od­ri­ca­nja već sa­da su se is­pla­ti­la”, ka­za­la je Ni­ko­li­će­va.

Pr­vu me­da­lju, i to bron­za­nu, osvo­ji­la je 2010. go­di­ne na Ku­pu „Mi­mo­za” u Her­ceg No­vom, a on­da su pri­sti­za­le i dru­ge, uglav­nom zlat­ne i sre­br­ne. Od 2016. go­di­ne uče­stvu­je na broj­nim me­đu­na­rod­nim tak­mi­če­nji­ma, a pr­vo te go­di­ne je bio Evrop­ski kup za ka­de­te u Za­gre­bu gdje je osvo­ji­la sre­bro. Sa Evrop­skog ku­pa za ka­de­te u Klu­žu, u ko­jem je uče­stvo­va­lo 445 tak­mi­ča­ra iz 23 dr­ža­ve, mla­da Nik­ši­ćan­ka do­no­si sre­bro, kao i iz Plo­e­šti­ja gdje 2016. go­di­ne odr­žan­ Evropsku kup za ju­ni­o­re. La­ni, Ni­ko­li­će­va po­no­vo od­la­zi u Za­greb gdje, ka­ko ka­že, vra­ća zla­to, a on­da sli­je­di bron­za sa evrop­skog i sre­bro sa svjet­skog tak­mi­če­nja. “Po­no­sna sam što sam u Klu­bu „Stra­še­vi­na” ko­ji mi je obez­bi­je­dio sve uslo­ve, a da­nas je ina­če te­ško na­pra­vi­ti tak­mi­ča­ra a on­da ga „na­tje­ra­ti” da osta­ne u for­mi i na­sta­vi sa tre­nin­zi­ma. U na­šem klu­bu ni­je ta­kva situacija , a naj­vi­še ima­mo pri­pad­ni­ca ljep­šeg po­la ko­je su ujed­no i uspje­šni­je. Lič­no, a vje­ru­jem i svi osta­li čla­no­vi, na us­pje­si­ma ko­je po­sti­že­mo mo­že­mo za­hva­li­ti dru­ga­ri­ma iz klu­ba ko­ji su uvi­jek tu za nas. U svim mo­jim us­pje­si­ma, me­da­lja­ma i pri­zna­nji­ma ve­li­kog udje­la ima i moj trener Je­le­na Šu­to­vić, ona je moj dru­gi ro­di­telj. Mo­ja po­ro­di­ca je moj stub, glav­ni oslo­nac i podrška i bez njih ne bi bi­lo ni mo­jih re­zul­ta­ta”, is­ti­če uspje­šna džu­dist­ki­nja za Dan do­da­ju­ći da za­hval­nost du­gu­je i ci­je­lom struč­nom ti­mu klu­ba.

Sport joj je­ste lju­bav, ali Ni­ko­li­će­va upr­kos oba­ve­za­ma ko­je je ve­žu za džu­do, uspje­he ni­že i u ško­li. Dru­gi je raz­red nik­šić­ke Gim­na­zi­je „Sto­jan Ce­ro­vić”, gdje je od­li­čan đak. Ima ra­zu­mi­je­vanje upra­ve ško­le, pro­fe­so­ra i raz­red­nog star­je­ši­ne De­ja­ne Še­va­lje­vić ka­da od­su­stvu­je zbog tak­mi­če­nja. Upor­na je i u toj obla­sti svog ži­vo­ta jer pla­ni­ra na­kon ma­tu­re da upi­še kriminalistiku , ili Voj­nu aka­de­mi­ju. Nje­na dru­ga lju­bav je či­ta­nje, na ko­je tro­ši svo svo­je slo­bod­no vri­je­me, pa je kom­plet knji­ga Iva An­dri­ća, ko­jim su je za po­stig­nu­te re­zul­ta­te da­ri­va­le Dnevne no­vi­ne “Dan”, Iva­nu pod­jed­na­ko ob­ra­do­vao kao i ne­ka od osvo­je­nih me­da­lja. “Za­i­sta mi je čast što me je „Dan” pre­po­znao kao ne­kog ko za­slu­žu­ju ovu, za me­ne, la­ska­vu na­gra­du. Vo­lim da či­tam, a kao da ste zna­li da će me upra­vo An­dri­će­ve knji­ge ob­ra­do­va­ti”, re­kla je Nikolićka.