Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja, čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa.Prema starom narodnom običaju uoči Đurđevdana, pre izlaska Sunca, žene i muškarci u selima, odeveni u najsvečanije odelo sa svojom decom odlazili su na izvor ili reku da bi se tamo umili vodom koja će im doneti zdravlje u narednoj godini.Po narodnom verovanju ovim praznikom se ispraća zima i dočekuje proleće. Do tada nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se preobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama.Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Sve ovo čini se da bi godina i dom bili berićetni.Ponegde je običaj da se ovo kićenje zelenilom vrše i na sam Đurđevdan pre zore.Ujutru se svi umivaju vodom. Najpre deca, kako bi prema narodnom verovanju, bila zdrava kao dren, devojke, da se momci grabe oko njih, stariji, da budu krepki, a domaćin da mu kuća bude dobro čuvana.
