Danijel Nikolić: Sport donosi puno odricanja
Danijel Nikolić, fudbaler, rođen u Nikšiću, je neko čiji rezultati ne ostaju nezapaženi. On je osamnaestogodišnjak koji se uspješno se bavi fudbalom već duži niz godina. Izdvojio je malo vremena da odgovori na par pitanja za naš portal.
Danijele, da li ti je fudbal primarni cilj?
Da, fudbal je zaista moj primarni cilj.
Da li imaš neki hobi?
Moj hobi, pored fudbala je, bilijar. Takođe, mnogo volim da gledam filmove.
Koju školu pohađas?
Četvrti sam razred Srednje ekonomsko-ugostiteljske škole.
Otkud ljubav prema fudbalu?
Ljubav prema fudbalu rodila se kad sam bio dijete, još od malih nogu.
Da li si trenirao još neki sport?
Pa, dok sam bio dijete tražio sam sebe kroz druge sportove, međutim fudbal je pobjedio. Kratko sam trenirao džudo.
Koliko dugo se baviš fudbalom?
Fudbalom se bavim od svoje šeste godine, to je već nekih dvanaest godina.
Šta si sve prošao da bi došao do cilja, koliko je bilo teško uspjeti u fudbalu?
Koju poziciju trenutno igraš?
Igram poziciju krila.
Ko ti je najveća podrška?
Moja najveća podrška je naravno moja porodica.
Na šta si najviše ponosan tokom bavljenja fudbalom?
Najviše sam ponosan na prošlogodišnju titulu sa pravkom Crne Gore Sutjeskom.
Koliko često imaš utakmice?
Jako puno treniram, svakog vikenda, kada je takmičarska sezona.
Da li si se odricao nečega zbog fudbala?
Puno ima odricanja, kada su utakmice, nema vremena za izlaske i druženje i koncentrisani smo samo na trening i zdravu ishranu.
Ko ti je najveći uzor?
Moja najveći uzor je Cristiano Ronaldo.
Za koji tim bi volio da igraš?
Najviše bih volio da igram za FC Bayern Munich.
Koliko si timova do sad promijenio?
Do sada sam promjenio četiri tima.
Kako vidiš fudbalsku situaciju u Crnoj Gori?
Pa situacija nije u idealnom stanju, ali vjerujem da može biti bolje, nadam se.
Šta bi poručio mladima koji žele da se bave fudbalom?
Pa mladima bih poručio da je u sportu potrebno puno odricanja, i da ima puno nepravde na koju trebaju biti uvijek spremni ako hoće da se ozbiljno bave time.
