Boško Drašković ,,Za mene je jedini pravi boks Olimpijski”

Boško Drašković bivši bokser i sadašnji selektor bokserske reprezentacije Crne Gore jedan je od najuspješnijih u ovom sportu. Otac je dvoje djece Uroša i Anite. Boksersku karijeru završio je 2017.godine, svom sinu bi preporučio da se bavim ovim sportom, najveća podrška mu je porodica.

Šta biste promijenili da se vratite na početak karijere?

Moja bokserska karijera je trajala od 1999. do 2017.godine áto je jako dug period, kad se uzme u obzir koliko je bila naporna s obzirom na ucešće velikog broja medjunarodnih mečeva kroz petnaestogodišnji reprezentativni stažu svim selekcijama. Učestvovao sam na Olimpijskim, Evro i Mediteranskim igrama, na 4 Svetska, 6 Evropskih prvenstava, Svetskoj WSB ligi kao član Milano Thunder Dolce&Gabana kluba i velikom broju prestižnih turnira. Kroz sav taj period prolazio sam kroz mnogo situacija koje su zbog nesredjenog sistema u klubu, savezu i sportu uticale prije svega na moj psiholoski fokus davanja maksimuma. I da se vratim kao jedinka teško bih mogao ispraviti bilo šta, ali danas sam selektor bokserske reprezentacije Crne Gore, i zelim boksere koji naslijedjuju ono što sam ja radio i mnogi prije mene, zaštititi od spoljnih uticaja na njihovu karijeru. Oni moraju samo trenirati, a svi mi koji radimo u sportu im trebamo biti podrška i učinjeti da daju svoj maksimum.

Zašto ste se oprostili od boksa, mogli ste jos dugo da trijumfujete?

Bavio sam se Olimpijskim boksom, koji je više puta proglasen za najtezi sport. Taj sport i te kako troši i jako je zahtjevan. Jednostavno u poslednje vrijeme sam neuspješno pokušavao biti na nifou forme iz vremena kad sam ppbjedjivao na najjačim medjunarodnim turnirima, kada sam bio zlatni na Mediteranskim igrama, peti na Evropskom prvenstvu. Imao sam opciju preći u profesionalce, ali smatrao sam da je prilicno kasnonto uraditi sa 30 godina. U tom sportu koji je potpuno drugačiji od Olimpijskog boksa, prvo morate mnogo novca uložiti u sebe, a kasnije čekati priliku da dobijete šansi kako bi vam se taj novac vratio. Medjutim tu nema garancije jer je taj sport ipak šou biznis, a moj motiv u boksu nikad nije bio novac. Prvo veliko prvenstvo na kom sam učestvovao je Evropsko prvenstvo u Plovdivu 2006. do kad sam se 2016. pojavio na poslednjem Evropskom prvenstvu na kom sam učestvovao, više nijedan učesnik iz ovog prvog od svih evropskih boksera nije bio aktivan, što je vjerovatno pokazatelj da je to ipak veliki period aktivnog bavljenja boksom na vrhunskom nivou. Imao sam razne ponude iz inlstranstva, ali ipak sam tamo samo stranac. Za mene je jedini pravi boks Olimpijski, bar po nadmetanju u kom sam ja trazio sebe i gdje sam se ja htio dokazivati.

Kolika je odgovornost biti selektor bokserske reprezentacije?

Biti selektor bokserske reprezentacije je jako odgovoran posao. Ipak odlučujete o ucešću nečije djece u sportu koji nosi odredjene rizike. Na meni je ne samo selektirati, već napraviti strategiju, plan i program godišnjeg plana rada, godišnjeg kalendara takmičenja, isplanirati trenazni proces pred velika takmičenja, imati saradnju sa trenerima, biti upoznat sa svim manama i vrlinama takmičara, imati komunikaciju sa javnošću, tražiti i zahtjevati od Upravnog odbora saveza sve ono sto je potrebno reprezentaciji i u svemu tome raditi mnogo toga što nije sluzbeno moja obaveza, ali često je moranje.

Vi relativno lako uspijevate da riješite probleme, šta je to što bi sad trebalo mijenjati, dodati ili oduzeti kada je ovaj sport u pitanju? U kakvom je zapravo položaju boks u Crnoj Gori?

Pa boks u Crnoj Gori je decenijama o podredjenom položaju. Nekako je boks sport koji se od svih državnih institucija koje vode sport, drži iz nekog razloga po strani. Mislim da smo ipak bi iz boksa krivi za to. Nastojim da se stvari u funkcionisanju boksa postave jednom na svoje mjesto, da u boksu budu ljudi koji ce doprinositi ovom sportu i gdje će se znati ko radi svoj posao. Boks jeste moj život, ali bokserski sport u Crnoj Gori nije ni moja ni ničija babovina, i ko u njemu nesavjesno obavlja funkciju, ili pravi štetu, mora da bude van njega. Nastojaću da olakšam i budem podrška uvjek samo bokserima i trenerima, i uvjek ću kao uspješan bokser i selektor ukazivati na nepravilnosti onih koji vode ovaj izuzetno naporan sport, kojim se bave samo posebni, a takve treba njegovati jer ih nema puno.

A bokseri? Da li ima talentovanih momaka?

Crnogorski boks ima jednu sjajnu mladu generaciju boksera. 2016. Milovan Sekulović je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu, 2018.Petar Liješević još jednu, a Bojana Gojković je dva puta bila šampion Evrope. To su rezultati koji se ne mogu sabrati u svim decenijama postojanja našeg boksa. To je pokazatelj da boks ima potencijal koji treba iskoristiti. Moje je mišljenje da crnogorski narod ni za jedan sport nije obdaren kao za boks. Vjerovatno kroz vjekove ratovanja, kao malobrojniji narod kod nas je izgradjen ratnički gen, koji je najsličniji onom koji je potreban pri nadmetanju u ovom sportu. Kad uzmemo u obzir bazu i uslove u kojima su decenijama radili naši bokseri, moze se doći do nerealno statistickih podataka uspješnosti. Tako smatram da boks kod nas treba biti prioritetni sport koji bi mogao biti najveći ambasador drzave Crne Gore, a generacija koja trenutno postoji može biti jako uspješna u tome.

Za boks je potrebno puno rada i odricanja ali šta je presudno?

Boks je jako kompleksna stvar. Boks je u svijetu jako rasprostranjen i masovan sport pa se do onih najvecih uspjeha jako tesko dolazi. Ali da bi bokser bi uspješan u sav talenat koji mora posjedovati potrebna su i velika odricanja. Kad se uzme u obzir šta sve bokser dozivljava kroz trenazni proces(od napornih treniga, sparinga, skidanja kilograma) kao i koliko boks meč zna biti biti surov i zahtjevan, upornost i zelja za dokazivanjem je jedan od presudnih faktora.

Da se osvrnemo na Vašu karijeru, kada ste počeli, protiv koga ste boksovali?

Prvi boks meč sam imao 1999.godine kao pionir od 12 godina u kategoriji do 38 kilograma. Već tada sam pokazivao potencijal za ovaj sport. Vec 2000.sam u tom uzrastu bio vicesampion SRJ, a naredne 200q. sampion. Prosao sam ka reprezentativac Srbije i Crne Gore uzraste kadeta i juniora, pa sam mogu reću prilicno bio zreo takmičar i tom da kazem najtezem periodubza boksera, a to je prelazak u seniorski boks. 2007.godine na Svetskom prvenstvu u Čikagu pokazujem prvi veliki potencijal u seniorskom boksu kad sam od ulaska medju 8 boksera svijeta spriječen za dva poena, a taj plasnam bi me direktno kvalifikovao i za Olimpijske Igre u Peking. Bio sam učesnik Olimpijskih igara u Londonu, zlatni na Mediteranskim igrama u Peskari 2009. godine gdje sam u finalu pobjedio tada prvorangiranog boksera svijeta Abdulhafid Benčablu. Osvojio sa puno medjunarodnih turnira a na nekima od njih i proglašen za najboljeg boksera. Na zvaničnim AIBA turnirima i prvenstvima sam savladao cak 7 osvajaca Evropskih i svetskih medalja. U borbi za medalju na Evropskom prvenstvu u Moskvi 2010.godine sam poražen od Rusa Artura Beterbijeva, a on je danas neprikosnoven u poluteškoj kategoriji u profesionalnom boksu. Aleksandar Uskih koji je danas apsolutni svetski prvak u kruzer kategoriji i po mnogima najbolji bokser na planeti danas u svim kategorijama me je do medalje zaustavio 2008.godine u Liverpulu, a danas vladar srednje kategorije Calum Smith me je porazio u Trabzonu. Znači sve šampion do šampiona, ali čast mi je što sam se sastajao sa takvim bokserima.

Otac ste dvoje djece, da li su Vas oni i supruga bodrili sa tribina?

Pa na mom oproštajnom meču u Nikšiću moj sin je bio najbučniji pored ringa. Inače rijetko sam boksovao u Crnoj Gori a televizijska prava su najčešće bila zašticena.

Ko Vam je najveća podrška?

Za sve godine bavljenja ovim sportom podrška porodice mi je puno značila. Kako tada kao takmičar tako i danas kao selektor često budem odvojen od porodice pa je podrška neophodna. Majka je nosila ipak najveći teret i njena podrška je bila neophodna jer ipak kuhinja i ishrana su jako bitni segmenti u sportu. Moralna podrška nikad nije izostajala od oca brata i suprige koja bi mogla ispricati sve detalje velikog broja borbi od 2003.godine od kada smo zajedno, jer je skoro sve prolazila sa mnom. Da nije postojala sva ta podrska najblizih vjerovatno bih se morao baviti nekim finansijski isplativijim i manje zahtjevnim poslovima.

Da li biste preporučili sinu da se bavi ovim sportom?

Naravno da bih, ali samo pod jednim uslovom a to je da bude maksimalno posvećen i ispunjava sve sto se od njega zahtjeva. Ti zahtjevi nijesu laki a ima ih jako puno, ali samo profesionalnom odnosu prema ovom sportu, mozete na pravi nacin odgovoriti na sve ono što ovaj teški sport od vaz traži. Kroz ovaj sport se moze izgraditi u pravu licnost koja ce sjutra moći da se suoci sa svim zivotnim iskušenjima. Ja sam kroz boks doživo trenutke koji se novcem ne mogu kupiti, stekao prijatelje, postovanje i upoznao svijet. Baveći se boksom spoznao sam sve svoje mane i vrline. Zar to nije dovoljan razlog za bavljenje ovim sportom!

Kako provodite slobodno vrijeme?

Slobodno vrijeme provodim sa porodicom i prijateljima. Sa ocem drzim lokal u kom često dolaze razni ljudi, prijatelji, uspjesni ljudi, sportisti, doktori, političari, biznismeni, umjetnici, a druženje sa njima bude relaksirajuće.

Šta poručujete sugrađanima i čitaocima našeg portala?

Is svog životnog iskustva mogu savjetovati ipak ono kroz šta sam ispekao velika iskustva, a to je sport. Mislim da je zdravlje nešto najbitnije sto čovjek treba da sačuva. U vremenu kad su najčešće bolesti šizofrenija i dijabetes, bavljenje sportom jako puno umanjuje mogućnost tih bolesti i mnogih drugih. Bio sam kao sportista neko ko je fizickim sposobnostima pomjerao granice svojih mogućnosti, a sve to me je cinilo jakim inzdravim. Nakon bavljenja sportom okusio sam kako je biti fizicki neaktivan, i sta se sve u organizmu urušava i kakvi se sve zdravstveni poremecaju pocnu desavati. U budućnosti fizička aktivnost u mom životu više nikad neće biti izostavljena to porucujem svim mojim sugradjanima. Primjećujem da mladi često udju u iskušenja raznim porocima, a često to rade iz neznanja u šta se upuštaju. Savjetujem sve mlade koji ovo čitaju da nikad ne udju u iskušenja prije svega droge i kocke, jer automatski ne uništavaju samo sebe već i svoju porodicu.