Zbog nedostatka prilika za zaposlenjem, veliki broj naših mladih sugrađana spremno je da radi ,,na crno”, a mali broj zapravo radi svoj posao u struci. Mladi žive sa roditeljima i čak preko 30. godine svog života, nemaju mogućnost za osamostaljivanjem, a svakodnevno i odlaze u druge države tražeći bolji život.
Međunarodni dan mladih koji se obilježava 12. avgusta od 2000. godine, ne bi trebalo da bude samo datum, nego stvarna briga o mladima, ,,slušanje” mladih, mogućnost da mladih donošenju bitnih odluka za društvo, zajednicu, kao i sprečavanju odlaska iz zemlje.
Pitali smo našu omladinu šta su im problemi i kakav im je položaj u društvu.
,,Glavni problem bi bio što nemamo budućnost. Svi mi kao djeca, mladi maštamo da ostanemo u svom gradu, da radimo posao koji volimo inza koji smo prthodno učili i usavršavali. Nažalost kako vrijeme ide, shvatamo da moramo ići odavde i tražite negdje drugo”, rekao je Vlado (27).
Sličan odgovor smo dobili i od Svetlane.
,,Sve ide preko veze, rodbinske, prijateljske, partijske, bukvalno sve tako funkcioniše. U našem gradu za mlade šanse su minimalne, a svjedoci smo svakodnevnog odlaska mladih”, rekla je Svetlana (29).
Takođe je istog mišljenja i Dejan.
,,Problem je nedostatak posla, a i uopšte cjelokupno stanje. Niko se ne trudi da mladima pomogne, da mlade zadrži u gradu u kome žive”, rekao je Dejan (31).
Dijanin odgovor nije ništa drugačiji.
,,Samo da završim srednju medicinsku i odlazim odavde”, rekla je Dijana (19).
Skoro pa identičan odgovor smo dobili i od Tamare.
,,Položaj mladih nije na zavidnom nivou. Najveći problem jeste nezaposlenost i svjetska ekonomska kriza koja pogađa mlade širom svijeta, pa i u Crnoj Gori. Nezaposlenost kao ključni problem sa kojim se součavaju mladi dovodi do pada motivacije i prelaska mladih u pasivni odnos prema društvu, što utiče na to da ne mogu da koriste potencijale sredine, ako ih uopšte i ima. Tako da odlazak iz države bude rješenje”, rekla je Tamara (27).
Sve ovo opisuje prilike i mogućnosti mladih, kao si stavove o životu u gradu i državi.