Anketa: Nikšićani ogorčeni zbog dozvole lova na srne i lanad
Donošenje novog Pravilnika o lovnim sezonama divljači izazvalo je veliku pažnju i oštru osudu ekološke javnosti. Ekipa našeg Portala pitala je građane Nikšića šta misle o novom programu koji po prvi put u istoriji domaće legislative legalno odobrava odstrel srna i lanadi, da li očekuju poboljšanje stanja na terenu, kako komentarišu uvođenje elektronskih markica i kraće lovne sezone za druge vrste, te koliko vjeruju da će najavljene promjene zaista osjetiti u svakodnevnom životu i da li će one donijeti red u našim šumama.
Radomir (62) smatra da su strože kazne dobra stvar, ali da je odluka o odstrelu lanadi i srna skandalozna.
“Džabe nama novi pravilnik i visoke kazne na papiru, kad mi istovremeno legalizujemo ubijanje lanadi i srna. Ko to ima srca da puca u lane, to mi nikako nije jasno! Uz to, imamo svega dva lovočuvara na čitavu ogromnu teritoriju opštine Nikšić. Bez rigorozne kontrole po planinama i poštenih ljudi koji neće gledati kroz prste rođacima i kumovima, sve ovo će ostati samo mrtvo slovo na papiru”, kaže Radomir.
Jelena (34) ističe da je uvođenje elektronskih markica i kraćih sezona prepisano iz Evrope, ali da je otvaranje lova na mladunčad ekocid.
“Konačno da se uvede sistem i praćenje, ali otvaranje lova na srne i njihovu mladunčad je moralno posrtanje i nezapamćen čin ekocida. Crna Gora je godinama bila eldorado za krivolovce, a neke vrste ptica i životinja su dovedene na ivicu istrebljenja. Ako usvojeni pravilnik ostane na snazi i legalno počnemo ubijati mladunčad, naše šume će ostati potpuno puste”, navodi Jelena.
Milovan (54) smatra da je pravilnik napravio opšti haos i podigao na noge i same lovce.
“Ovo je udar na prave, sportske lovce i ljude koji decenijama poštuju zakon. Pravi lovac nikada neće dići pušku na lane i srnu, to je za nas svetinja i kodeks. Umjesto što prepisuju pravila koja unose zbrku, država bi trebalo da pohvata divlje lovce koji noću haraju džipovima, reflektorima i termovizijama i uništavaju plemenitu divljač”, ističe Milovan.
Nikola (28) smatra da su rigoroznija pravila neophodna, ali da je saglasnost za lov na lanad sramna.
“Ne bavim se lovom, često planinarim i previše puta sam čuo pucnjavu tamo đe ne bi smjelo da je bude, usred zaštićenih područja. Ali dopustiti lov na lane je neshvatljivo. Ako će ovaj pravilnik umjesto uvođenja reda samo legalizovati ono što su krivolovci radili tajno, onda smo u ozbiljnom problemu”, kaže Nikola.
Vasko (41) ističe da pravilnik ima dobrih tehničkih odluka, ali da je suština potpuno promašena.
“Uvođenje komplikovanih procedura, čipova i elektronskih prijava za svaku sitnicu je pretjerano, idemo u planinu da odmorimo dušu, a ne u vojsku. Ali sve to pada u vodu pred činjenicom da se dozvoljava odstrel ženki i mladunčadi. Ministarstvo se pravda nekakvim naučnim principima, ali na terenu to otvara vrata apsolutnoj anarhiji i pustošenju prirode”, zaključuje Vasko.
Anđela (29) smatra da bi umjesto lova na plemenitu divljač država morala da razvija ekološki turizam.
“Ako dozvolimo da se ubijaju srne i lanad, gubimo status ekološke države i postajemo država koja legalno pustoši svoj biodiverzitet. Strani turisti i planinari dolaze ovdje da vide netaknutu prirodu, a ne da slušaju pucnjavu u šumama. Hitno treba preispitati ovaj pravilnik i prilagoditi ga biološkom minimumu zaštite životinja”, ističe Anđela.
Mitar (47) naglašava da korisnici lovišta na terenu trenutno nemaju odobrenja za odstrel ženskih grla.
“Čitam da iz Ministarstva kažu kako lovačka društva imaju odobrenja prema ranijim planskim dokumentima, kojima je predviđen odstrel isključivo mužjaka, a da za ostala grla trenutno nema dozvola. To unosi dodatnu nesigurnost i zbunjenost među lovačka društva koja jedva sastavljaju kraj s krajem. Ljudi na terenu žele jasna pravila, a ne stalne tenzije i pritisak javnosti”, navodi Mitar.
Dragan (39) smatra da je građanima i lovcima hitno potrebno pojašnjenje od strane nadležnih resora.
“Čuju se najove o usklađivanju sa Evropskom komisijom, ali važno je da se javno objasni ko je donio odluku o odstrelu lanadi i kada tačno počinje primjena na terenu. Ljudi opravdano negoduju jer niko ne želi da gleda scene ubijanja mladunčadi u našim gorama. Potrebno nam je transparentno informisanje, a ne donošenje propisa iza zatvorenih vrata”, kaže Dragan.
Milica (51) ističe da su oštre reakcije građana i organizacija potpuno opravdane i logične.
“Stroži propisi na papiru su jedno, ali u praksi se donose akti koji legalizuju ubijanje majki koje podižu mladunčad. To je moralno posrtanje našeg društva. Podržavam sve NVO i aktiviste koji traže da se ovaj pravilnik hitno stavi van snage kako bismo sačuvali ono malo plemenite divljači što nam je ostalo”, kaže Milica.
Jovan (33) smatra da je, osim političke kampanje, važno saslušati glas struke i Agencije za zaštitu životne sredine.
“Vidim da stranke i političari već koriste ovu temu za prepucavanja, ali ovdje se radi o našim šumama. Ako je Agencija za zaštitu životne sredine dala podebelu knjigu obrazloženja zašto se ne smije dozvoliti lov na lanad i srne, neshvatljivo je da resorni ministri to ignorišu. Važno je da se ne stvori trajna šteta po stabilnost populacije koju poslije nećemo moći da ispravimo”, kaže Jovan.
Mišljenja naših sugrađana jasno oslikavaju da se novi pravilnik ne posmatra kao obično tehničko usklađivanje propisa, već kao duboko etičko i ekološko pitanje koje je uzdrmalo lokalnu zajednicu. Dok se uvođenje modernih sistema kontrole i digitalnih markica načelno prihvata, sporna stavka o dozvoli odstrela srna i lanadi naišla je na nepodijeljen otpor i najoštriju osudu Nikšićana. Građani poručuju da bez rigoroznog i neselektivnog nadzora na samom terenu, te uvažavanja jasnih smjernica struke i Agencije za zaštitu životne sredine, novi program rizikuje da umjesto uvođenja reda donese nepovratno pustošenje i trajno narušavanje prirodnog balansa u crnogorskim šumama.
