Marko Duborija: Narodna muzika ima dušu

U moru rep i elektronske muzike, koja je danas popularna među mladima, mladi Nikšićanin Marko Duborija odlučio se za narodnu muziku, koja, kako kaže “ima dušu”. Marko je na nedavnom UTEKS festivalu, održanom u Beogradu osvojio prvo mjesto za najperspektivnijeg izvođača, njegovi idoli su velikani narodne muzike, a rekao nam je i da mu najviše znači podrška koju mu pružaju njegove bake. Iako veoma mlad, Marko je shvatio koliko je važno slušati svoj unutrašnji glas, a “utišati” nekonstruktivne kritike i ne pratiti slijepo trendove u muzici.

Kako bi ti našim čitaocima opisao sebe?

Mislim da sam neki pošteni čovjek, ne znam, neću sebe da hvalim, puštam druge da to rade ako to treba, ako nekome mogu da pomognem, ali bilo kome, tu sam, ako ne mogu, neću ni da odmažem. To je moje lično mišljenje.

Kada je počelo tvoje interesovanje za muziku?

Interesovanje je počelo od malih nogu, s obzirom na to da smo u porodici svi muzikalni, možda neko zna još da pjeva osim mene, ali neće to da pokaže… Moram reći da sestra od devet godina pjeva fantastično, ali neće da pocne da se bavi da kažem tim poslom, iako je sad idealno vrijeme da ona krene.

S obzirom na to da je danas, među mladima popularna većinom hip-hop, rep, elektronska muzika… zašto i kako se kod tebe javila ljubav prema narodnoj muzici?

Svako danas ima svoje mišljenje, i odlučuje sve o svom životu, to se ne može osporiti, narodna muzika ima dušu, ja lično ne volim “današnju muziku”… Svako neka sluša šta voli, ja svima kazem- ko neće ili ne voli, ne mora uopšte mene da sluša i tu muziku koju ja pjevam… Možda neko ne može ni da me gleda ni sluša, ali ja tu ne mogu ništa.

Koji su tvoji muzički uzori?

Svako ko pjeva narodnu muziku, ja ga posebno poštujem. Čast ostalima, ali kada bih morao izdvojiti,osim što mi je pravio pjesmu, Zdravko Đuranovic je surovi profesionalnac i izvrsno radi svoj posao. Svakodnevno pjevam njegove pjesme, ali duša crnogorske muzike je čovjek koji je bio legenda, boem a to je Zoran Kalezić.

Kakve utiske nosiš sa nedavno održanog UTEKS festivala u Beogradu? Da li je bilo teško izdvojiti se među ostalim kandidatima?

UTEKS festival je prvenstveno festival na kome se prijavljuju ljudi u ozbiljnim godinama, malo ima mlađih pevača, žiri je bio profesionalan. Ova nagrada je nešto što je dokazalo ovaj dosadašnji moj rad. Zahvaljujem se organizatoru i svima koji su učestvovali u ovom projektu. Isto želim da dodam, pregledi nisu mjerilo, nekada je možda pjesma sa manjim brojem pregleda kvalitetnija nego li sa većim brojem, zato, na to se ne treba obazirati.

Koje takmičenje/nagradu bi naročito izdvojio?

Pa pošto je ovo prvo takmičenje na kome ja učestvujem, nagrada je idealna, bolja ne treba.

Da li je u planu neko novo muzičko takmičenje na kojem ćeš uskoro uzeti učešća?

Za sada nemam ništa u planu, ova godina je bila manje radna sto se tiče muzike, nova godina,nova pravila, i vidjećemo šta će se dešavati kako vrijeme bude teklo. Nikada ne treba planirati, kao što se kaže: “Mi planiramo, a Bog se smije”.

Uspijevaš li da uskladiš školske obaveze i festivale, takmičenja…?

To je malo teže, ovo je prvo malo veće odsustvo zbog muzike, i moralo je biti malo razlike, gledam i gledaću da ih od sada što manje pravim, ali dobro, polako, i sve se stiže.

Ko ti pruža najveću podršku u tvom bavljenju muzikom?

Ovo pitanje sam čekao odavno, neće mi niko vjerovati, posle roditelja, najveću podršku u muzici su mi bake. Tek tako imam jako obezbjeđenje, i “guramo” dalje u nove pobjede.

Šta bi poručio našim mladim čitaocima koji možda planiraju da pođu tvojim putem?

Talenat, upornost, vrijedni rad uz malo sreće se moraju isplatiti, samo je potrebno vjerovati u sebe, ne treba obraćati paznju na ljude oko sebe, pogotovo na one loše komentare, to su ljudi koji ne mogu da gledaju tuđu sreću. Zato treba biti optimista, i nema zime za tu osobu.