“Pe­tri­jin ve­nac” kao ne­is­crp­na in­spi­ra­ci­ja

Glu­mi­ca Lji­lja­na Đu­rić iz­ve­la je u Nik­šić­kom po­zo­ri­štu kult­nu mo­no­dra­mu „Pe­tri­jin ve­nac” po mo­ti­vi­ma kult­nog isto­i­me­nog ro­ma­na Dra­go­sla­va Mi­ha­i­lo­vi­ća, prenosi dnevna novina Dan.

Re­ži­ju pot­pi­su­je Du­ško An­đić, a mu­zi­ku Va­nja Pi­li­po­vić. Glav­na ju­na­ki­nja je Pe­tri­ja Đor­đe­vić, ne­pi­sme­na, ali in­te­li­gent­na že­na ko­ja u ži­vo­tu pro­ži­vlja­va broj­ne mu­ke i po­ro­dič­ne ne­sre­će. Iako je Pe­tri­ju od­i­gra­la pr­vi put pri­je ne­što vi­še od tri de­ce­ni­je Đu­ri­će­va ka­že da je i da­nas tu­ma­či sa istim ža­rom.

“Po­sli­je mno­go go­di­na uop­šte mi ni­je te­ško da igram Pe­tri­ju jer sam, mo­žda pri­vat­no slič­na njoj. Po­sto­je lju­di ko­ji­ma je ci­je­log ži­vo­ta ča­ša do po­la pra­zna i lju­di ko­ji­ma je ci­je­log ži­vo­ta ča­ša do po­la pu­na. Ja sam od onih ko­ji­ma je ča­ša do po­la pu­na. U su­šti­ni to je jed­na­ko ali, bit­no je ka­ko to do­ži­vlja­va­te. Mi­slim da je i Pe­tri­ji, zbog sve­ga što je sna­šlo i gor­či­ne i ra­do­sti, ča­ša ipak do po­la pu­na. To je nje­na su­šti­na. Ne ku­ka, ne pla­če, ne­go je od­raz sil­ne sna­ge jer na ple­ći­ma mo­že da iz­dr­ži ci­je­li svi­jet”, ka­za­la je Đu­ri­će­va.

Pe­tri­ja Đor­đe­vić je po­put srp­ske he­ro­i­ne Mi­lun­ke Sa­vić, mo­del že­ne ko­ja pred­sta­vlja svu mu­ku jed­ne dr­ža­ve, jed­nog ro­da.

“Još dok sam pro­či­ta­la Mi­ha­i­lo­vi­ćev ro­man za­mi­šlja­la sam taj ze­mlja­ni pod, tu ku­ću u ko­joj je Pe­tri­ja ra­sla, mu­ku sa ko­jom je ži­vje­la, ne­zna­nje, ali i in­te­li­gen­ci­ju ko­ja iz­bi­ja iz ta­kve že­ne. Sva mu­ka jed­ne dr­ža­ve, jed­nog na­ro­da po­či­va na ta­kvim lju­di­ma, na Pe­tri­ja­ma, na Mi­lun­ka­ma. Mi ko­ji ih glu­mi­mo sa­mo smo tu ne­gdje u pro­la­zu, a je­di­no što mo­že­mo da ura­di­mo je da ih na ne­ki na­čin na­no­vo oži­vi­mo. Da po­ka­že­mo ko­li­ka je nji­ho­va sna­ga”, na­gla­si­la je glu­mi­ca.

Đu­ri­će­va je jed­na u ni­zu glu­mi­ca ko­je su se sro­di­le sa Pe­tri­jom i nje­nim ži­vot­nim ne­da­ća­ma, mu­ka­ma se­o­ske že­ne sa po­lo­vi­ne pro­šlog vi­je­ka. Glu­mi­ca ka­že da je „Pe­tri­jin ve­nac” umjet­ni­ci­ma ne­is­crp­na in­spi­ra­ci­ja.

“Dra­go­slav Mi­ha­i­lo­vić je od­li­čan pi­sac, i dra­go mi je da je nje­go­va knji­žev­nost uve­de­na u ško­li pro­gram kao oba­ve­zna li­te­ra­tu­ra. Do­pa­la mi se ide­ja mi­ni­star­stva Sr­bi­je da za dje­la pi­sa­ca ko­ji se re­dov­no uče u ško­li da­je li­cen­cu za pred­sta­ve. On­da đa­ci gle­da­ju pred­sta­vu umje­sto da či­ta­ju knji­gu, a u ško­li ana­li­zi­ra­ju kao pro­či­ta­nu lek­ti­ru. Mi­slim da je to do­bar put da se dje­ca po­no­vo vra­te po­zo­ri­štu, da se odvo­je od te­le­vi­zi­je i ri­ja­li­ti­ja, a isto­vre­me­no da na­u­če ne­što o knji­žev­no­sti”, re­kla je Đu­ri­će­va.

Mo­no­dra­ma ko­ja je iz­ve­de­na u Nik­ši­ću ra­đe­na je u pro­duk­ci­ji be­o­grad­skog „Fa­vi” te­a­tra, na fe­sti­va­lu u Mo­skvi na­gra­đe­na je „Sre­br­nim vi­te­zom”, a na 11. Fe­sti­va­lu ma­lih sce­na Re­pu­bli­ke Srp­ske, ko­ji je odr­žan u Is­toč­nom Sa­ra­je­vu, pro­gla­še­na je za naj­bo­lju pred­sta­vu.