Todorović: Kažu da vrijedi početi mojom školom

Naš sugrađanin Mladen Todorović je dugogodišni uspješni inostrani model, kao i jedini profesionalni predavač za ženski catwalk u Crnoj Gori. Radio je za mnogobrojne modne kuće kako na našim prostorima tako i u inostranstvu. A danas ga mnoge modne agencije kako naše, tako i regionalne angažuju za obuku modela za inostrane plasmane.

Za naš portal Mladen je govorio o svom uspjehu i angažmanima u svijetu mode, o iskustvima koja je stekao, ali i dao savjet za buduće mlade modele.

Već duže vrijeme se uspješno bavite modelingom, ne samo u našoj zemlji, već i u inostranstvu. Kako baš da ste modeling odabrali kao zanimanje?
– Već deset godina sam u modnom svetu i mislim da je ovo jedna od najlepših vrsta umetnosti, ali i najkompleksnijih. Moda se svakodnevno menja i ako je pratite u stopu, vrlo lako ispadnete iz sistema. Moda mi je uvek bila bliska kao umetnost, ali modeling je nešto što me uvek najviše zanimalo, pa zato sada radim kao coach za modele. Nema lepšeg osećaja nego kada hodate pistom ili ste ispred objektiva fotografa, verujte mi na reč.

Koliko se promjenio Vaš život kad ste započeli karijeru modela?
– Hmm… Promenio se jeste, upoznao sam nove ljude, zemlje, kulture, živeo sam na najboljim svetskim destinacijama, nosio odeću svetskih dizajnera pre bilo koga drugog… Sve to kada se sabere shvatim da bez ovog posla ne bih mogao. U nekom drugom smislu se nije promenio. Ja se nisam promenio, osim što sam ispunjeniji, samim tim, jer sam bogatiji za sva ta iskustva.

Koliko je žrtve potrebno za ulazak u svijet modelinga?
– Mnogo, zaista mnogo. Posebno ako ste novi u svemu ovome, odvajanje od porodice, živite u nepoznatoj zemlji odnosno gradu, sa potpunim strancima u stanu, nosite se sa svim odbijanjima i kritikama klijenata, sami se snalazite, gladni ste da bi ste očuvali svoju liniju tela, jer morate imati sve idealne mere, tako da nije lako. Opet, sve zavisi od karaktera osobe, nekom pada lakše, nekom teže, ali u suštini nije jednostavno. Meni dosta toga nije palo teško zbog velike ljubavi prema ovom poslu, osim to što sam morao konstanto biti gladan.

Prva asocijacija na posao modela je posao iz snova – šminka, skupa garderoba, poziranja. Da li je zaista tako? Koje su prednosti, a koje mane ovog zanimanja?
– Kao što već rekoh putovanja, upoznavanja novih kultura, ljudi, sticanja prijatelja, karijera koja u nekim slučajevima može da ide vrtoglavo visoko u kratkom vremenskom periodu, život u svetskim metropolama, sve su to prednosti ovog posla. Dok mane znaju biti te da posao nije lak, ali i to što biti modeling ne znači samo fotografisanje u skupim stvarima, sa dobrom šminkom, već naprotiv to je samo onaj krajnji proizvod koji se vidi. U pozadini je sve dosta teže. Često modeli rade u teškim uslovima: na hladoći, vrućini, prljavim mestima, snimajući kampanju za veš na -10 ili kapute +40 stepeni, pa tako satima.

Do sada si ostvario mnogobrojne saradnje, koju bi izdvojio?
– Radio sam za mnogobrojne modne kuće kako na našim prostorima tako i u inostranstvu, kako revije, tako i kampanje i modne editorijale. Jedan od omiljenih poslova mi je revija koju sam nosio za Ermenegildo Zegna u Šangaju, kao i kampanja za srpsku modnu kuću Mona – leto 2013.

Sa kim bi u budućnosti volio da ostvariš saradnju?
– Ima par dizajnera sa kojima bih voleo da radim, kao npr. Dries Van Noten ili Burberry… Mada, više bih voleo da ostvarim saradnju sa nekim velikim modnim sistemom u svetu, ali kao agent za modele.

Vi ste, takođe, jedini profesionalni predavač za ženski catwalk. Da li za naše čitaoce možete objasniti šta to podrazumijeva?
– Tako je, ja sam već godinama unazad predavač za ženski catwalk u Crnoj Gori. To podrazumeva da budete predavač, odnosno trener modelima koji kreću u ovaj posao. Učim ih tome kako treba hodati pistom, kako se opustiti ispred kamere, kako funkcionisati sa fotografom, klijentom i ostatkom ljudi iz ovog sveta. Modeli koji uspešno završe moje treninge kasnije budu i te kako zapaženi u svetu mode. Tako danas većina žena sa naših prostora, a koje rade na inostranom tržištu, zapravo su prvo prošle moju školu, pa tek onda stale na tlo neke evropske metropole. Time se izuzetno ponosim, priznaću. Moram naglasiti da je juče moja učenica pobedila na izboru za Elite Model Look Montenegro i da će ona biti naša predstavnica na svetskom izboru. Kažu da vredi početi mojom školom.

Da li catwalk prepoznat kao disciplina koja se treba trenirati ili modne agencije smatraju da to manekenima nije potrebno?
– Neke od regionalnih agecija šalju kod mene modele na obuku, kako bi se spremili za neki inostrani plasman, tako da svi smatramo da je catwalk bitan. Vi na osnovu hoda dobijate posao, odnosno reviju. Ako to ne radite kako trebe dosta toga može da krene nizbrdo. To su osnovne stvari koje se moraju znati.

Koliko Vas modne agencije angažuju budući da ste jedini profesionalni predavač u tome?
– U modnoj agenciji Mondaime Models radim godinama kao stalni predavač, i kao koordinator za sva ostala odeljenja u drugim gradovima širom Crne Gore. Uz to je uključena i dodatna obuka od strane regionalnih matičnih kuća, koji šalju modele u moje ruke.

Da li ste imali prilike da sarađujete sa našim sugrađanima i sugrađankama? Ako jeste koliko imaju smisla za manekenstvo?
– Jesam, sarađivao sam. Priznajem da nikada nisam bio impresioniran njihovim stavom, kao i shvatanjem ovog posla. Devojke iz Nikšića znaju biti lepe, ali uz to i dosta teške za saradnju, kako one, tako i roditelji. U ovom poslu, kao i u svim drugim, postoje pravila i iste moramo poštovati. Nekada je to laicima malo teže objasniti, pa onda dolazimo do problema. Uvek sam nailazio na kočnice kod roditelja iz Nikšića, u slučajevima kada objasnima da njihovo dete treba još izgubi na težini. E to je ono preko čega ne mogu da pređu. Razgovorima pokušavamo da sredimo te stvari, nekad uspemo, nekad ne. Kada se dođe do prvog plasmana i tu nas čekaju kočnice. Voleo bih kada bi bili malo fleksibilniji. Nadam se da će se u budućnosti to promeniti.

Da li su manekenstvo i modeling sinonimi?
– To je jedno te isto danas. Već godinama unazad modna industrija nema novca da deli modele na fotomodele i manekene, kako je to bilo 90 – tih godina. Danas smo svi manekeni, samo zavisno od toga da li ste komercijalni ili fashion tip. Jedino je u tome razlika. Komercijalni tip modela će više raditi shooting – e, kampanje i duže opstati u poslu od fashion manekena koji će raditi revije i možda će ga kroz koju sezonu već neki novi, lepši i mlađi model zameniti.

Šta biste savjetovali mlade koji planiraju da krenu Vašim stopama?
– Prvi savet da znaju šta žele, od toga počinjemo. Onda da dobro biraju modnu agenciju, koja će ih prezentovati inostranom klijentu na plasmanima. Veoma je važno ko vas predstavlja. Moraju imati jaka leđa iza sebe, jakog agenta koji će na pravi način da ugovara njihove poslove i na pravi način napraviti modele od njih. Kratak je vek manekena, da bi ga protraćili sa agencijom koja nije dobra za njih. Već sledeće sezone može doći neko novi i bolji, a vas više nema. Nepostojeći ste. Takav je svet modela. Okrutan. Čas vas ima, čas vas nema. Treba samo da znate da se nosite sa tim.