Aleksa Maliković: Triatlonac iz Nikšića koji voli život

Aleksa Maliković je trenutno jedini aktivni triatlonac u gradu pod Trebjesom. On je član triatlon kluba Nikšić. O ovome sportu se malo zna u našem gradu, pa smo Aleksu zamolili da nam kaže nešto više. Aleksa govori o treningu, trci, ishrani, motivaciji i nekim opštim preduslovima da se postane triatlonac.

Recite nam nešto o sebi?

„Imam 28 godina, živim i radim u Nikšiću. Završio sam, u roku, Arhitektonski fakultet u Podgorici. Trenutno sam na Magistarskim studijama. Zapošljen sam u Opštini Nikšić.”

U kojim sportovima ste se sve oprobao?

„ Bavio sam se gimnastikom, osam godina, u gimnastičarkom klubu Soko, kod trenera Božidara Vidića. Trenirao sam košarku u KK Bonus, plivanje i vaterpolo u PVK Nikšić, za ekupu fakulteta sam igrao futsal.”

Zašto si se odlučio baš za trijatlon?

„ Moj ulazak u svijet triatlona je počeo sasvim slučajno. Na nagovor par drugara da počnem da treniram sa njima. I tako sam se zaljubio u triatlon.”

Šta je triatlon?

„Triatlon je olimpijsko sportsko takmičenje koje u sebi sadrži tri različite discipline: plivanje, biciklizam i trčanje. Takmičar mora tokom trke preći unaprijed zadane dionice plivajući, vozeći bicikl, odnosno – trčeći prema unaprijed zadanom rasporedu. Triatlonska takmičenja se održavaju na različitim distancama. Takozvana “short“ distanca je 1500 metara plivanja, 40 kilometara vožnje bicikla i 10 kilometara trčanja. Ova distanca se još zove i olimpijska, zbog toga što je to standarna kvalifikaciona distanca za Olimpijske igre i naravno, distanca na kojoj se triatlonci takmiče na Olimpijskim igrama. Pored olimpijskog, popularan je tzv. “sprint triatlon“, koji se održava na duplo kraćoj distanci koja iznosi 750 metara plivanja, 20 kilometara vožnje bicikla i 5 kilometara trčanja. Vrhunac i želja svakog triatlonca je da nastupi na najtežoj distanci, a možda i najtežem sportu na svijetu, a to je Ironman (čovjek od čelika). Ironman se održava na distancama od 3800 metara plivanja, 180 kilometara vožnje bicikla i 42 kilometra trčanja (maraton).”

Koliko dugo se bavite triatlonom? Koliko je za Vas važna podrška ljudi koje imate oko sebe? Šta mislite da li neko može sam, ili je ipak, to nemoguže bez podrške trenera, stručnjaka, nutricionista, psihologa i sl.?

„Triatlonom se bavim skoro dvije godine. Podrška porodice mi je od neprocenljive vrijednosti, kao i podrška ljudi iz mog najbližeg okruženja. Mislim da je neophodna pomoć stručnog tima kako bi čovek ostvario svoj pun potencijal. Trenutno imam svoj tim od troje ljudi. Oko plivanja mi pomaže Boris Ćuzović iz PVK Nikšić, oko ishrane mi pomaže nutricionista i fitness trener Dušan Stupar, i naravno, covjek koji to sve koordinira i vodi treninge trčanja i bicikla je Miloš Mikić – glavni trener u triatlon klubu Nikšić.”

Da li Vam klub obezbjeđuje potrebne uslove za trening? I, gdje trenirate?

„U klub je skoro došao novi predsjednik Goran Ćuković koji se maksimalno trudi na tome da mi obezbjedi uslove za treniranje i neophodnu opremu koliko može, to jeste, koliko klub može. Pošto treniram tri sporta, moram imati opremu za svaki od njih, to su velika sredstva koja klub nema, ali se snalazim koliko mogu. Plivanje odradjujem na bazenu preko zime, preko ljeta treniram na Krupcu. Biciklo i trčanje uglavnom odrađujem napolje.”

Čujem da trenirate i po vjetru, kiši i snijegu?!

„Da. Što se tiče trčanja, vremenski uslovi za mene ne predstavljaju problem. Kad je nevrijeme, biciklo uglavnom, vozim na trenažer.”

 

Prošle godine ste odradili dosta takmičenja i bilo je nekih zapazenih rezultata.

„ Prošle godine sam imao 20 različitih takmičenja u Crnoj Gori i van granica naše države. Osam puta sam se popeo na podijum, od čega posebno izdvajam bronzanu medalju u kategoriji 20-29 godina sa Prvenstva Crne Gore u sprint triatlonu u Perastu na šestom Bokeljškom sprint triatlonu i to je ujedno istorijska medalja za naš klub, čime sam postao prvi član kluba koji je osvojio medalju sa Prvenstva Crne Goru u triatlon sportu, kao i treće mjesto na trećem Otvorenom kupu Nikšica, koji je bio održan na Krupcu, u disciplini ,”super sprint triathlon”. Naravno, tu je zlatna medalja sa skoro održanog štafetnog polumaratona u Splitu.”

Kako se finansirate za odlazak na trke?

„ Prvo, niko od nas ne živi od ovog sporta. Uglavnom je to u sopstvenoj režiji. Ode nas više, pa podjelimo troškove.”

Da li Opština Nikšić ima sluha za ovaj sport?

„ Nikako. Uglavnom je više orjentisana prema klubskim sportovima, dok zanemaruju individualne, koji su po mom mišljenju teži.”

Kako izgleda jedan Vaš dan? Kada počinjete, koliko sati dnevno trenirate? A koliko nedeljno?

„Ustajem oko pet ujutro, pokušavam da legnem u periodu od 22sati do 23:00sati, ali uglavnom se trudim da budem u krevetu prije ponoći. Prvi trening radim čim ustanem, a drugi odmah nakon posla, oko 16časova, kako bi preostalo vrijeme proveo sa porodicom i prijateljima. Uz pripreme, takmičenja i slično, ne ostaje previše vremena, tako da je dobra organizacija presudna.”

Odakle crpite energiju? Dešava li se da pomislite – ma ne mogu, mrzi me, danas ću da odmaram, ili je tajna Vašeg uspjeha u strogoj disciplini i posvećenosti cilju?

„Triatlon je, jednostavno, postao moj način života. Život bez kojeg ne možes kada se na to ”navučeš”. Jednostavno te ”vuče” da budeš još bolji u svemu šta radiš, jer znaš da si sposobniji biti bolji i od toga. Samo je pitanje koliko truda i ljubavi ćeš u to uložiti. Kada se baviš triatlonom – upoznaš samog sebe i neke svoje limite. Shvatiš da ih imaš i fizički i psihički. Nerviraš se što ne napreduješ brže, a znaš da daješ sve od sebe. Trenutno tražim svoje limite i pokušavam da ih probijem kako bih napredovao još više. Kroz treninge, trke i takmičenja sam upoznao dosta ljudi, jer triatlon zbližava ljude. Trudim se da što više uživam u ovome što radim.”

Koju sledeću trku imate u planu?

„Obično u sezoni postoji nešto sto se zove Glavna trka. Sve je podređeno njoj. Svi treninzi i sve ostale trke su u sklopu priprema baš za to. Za mene je peti Podgorički Triatlon na Plavnici, 17. jula dan D. Jer ću se prvi put oprobati i debitovati na Olimpijskom triatlonu.”

Bili ste na trening kurs “T4T: Training for Trainers”, projekat koji je sproveo Mladiinfo Austrija u saradnji sa Mladiinfo Montenegro. Vaše iskustvo?

„Cilj treninga je bio razvijanje osnovnih znanja i vještina za trenere, razvoj komunikacijskih vještina, učenje grupnih interakcija kao i produbljivanje saradnje među NVO organizacijama. Imali smo dnevne aktivnosti, kao i dnevne zadatke. Trening kurs je bio koristan, produktivan i iscrpljujuc. Imali smo predavanja svaki dan od 09h do 19h sa pauzama. Posle 19h smo imali slobodno vrijeme, koje smo uglavom koristili za druzenje sa ostalim učesnicima i ramjenjivali iskustva iz svojih zemalja.”

Za kraj, koju vrstu muzike slušate tokom treninga? Imate li neki hobi? Koji su Vaši uzori? I, koja je Vaša poruka za mlade?

„Malo slušam domaću muziku, uglavnom je to strana, sa brzim ritmom. Tipa – alternativni metal i rok. Mada, u zadnje vrijeme slusam laganiju muziku tipa “2 Cellos”. Volim da planinarim i rekreativno se bavim streljaštvom u Streljačkom klubu Čelik. Nemam uzora, ali pratim rad srpskog triatlonca Ognjena Stojanovića.”

A poruka bi glasila: „Čovjek ne odustaje od onoga što voli, već pronalazi ljubav u onome što radi.”