Dr Koprivica: Toplotni talas ozbiljno ugrožava zdravlje građana
Visoke temperature i tropski talas koji je zahvatio region ozbiljno utiču na zdravlje građana, upozorava dr Jelena Koprivica iz Doma zdravlja Nikšić. Kako ističe, najugroženiji su stariji građani, djeca, trudnice i hronični bolesnici, a posljedice dugotrajnog izlaganja vrućini mogu biti veoma ozbiljne.
„Visoke temperature opterećuju kardiovaskularni sistem i sistem za termoregulaciju. Dolazi do širenja krvnih sudova, pada krvnog pritiska i pojačanog rada srca. Organizam se dodatno iscrpljuje zbog obilnog znojenja, dehidracije i gubitka elektrolita“, objašnjava dr Koprivica.
Posebno su ugroženi stariji od 65 godina, djeca, trudnice, osobe koje boluju od kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti, astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali i psihijatrijski pacijenti. Doktorka upozorava i na rizik kojem su izloženi radnici koji rade na otvorenom.
Prema njenim riječima, građani se ovih dana najčešće javljaju sa simptomima sunčanice. „Pacijenti imaju jaku glavobolju, mučninu, malaksalost, obilno se znoje, a koža im je crvena i topla. Često imamo podatak da su prethodno dugo bili izloženi direktnom suncu“, navodi ona.
Dr Koprivica pojašnjava da je toplotni udar mnogo ozbiljnije stanje koje zahtijeva hitnu medicinsku pomoć. „Kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja termoregulacije. Tijelo više ne može da se hladi, znojenje prestaje, koža postaje suva i vrela, temperatura prelazi 40 stepeni, a pacijenti mogu biti zbunjeni, konfuzni i čak izgubiti svijest“, upozorava doktorka.
Jedna od najvažnijih preporuka tokom tropskih dana jeste dovoljan unos tečnosti. „Vodu treba piti tokom cijelog dana, čak i kada nijesmo žedni, jer je žeđ već prvi znak dehidracije. Preporuka je najmanje deset čaša vode dnevno“, kaže dr Koprivica. Posebno naglašava da osobe koje su izložene suncu ili rade na otvorenom mogu koristiti i dodatne elektrolite.
Kada je riječ o ishrani, savjetuje lagane i češće obroke, uz dosta voća i povrća bogatog vodom. „Preporučuju se supe, salate, lubenica, krastavac, paradajz i druga lagana hrana koja hidrira organizam“, ističe ona.
Visoke temperature posebno teško podnose hronični bolesnici. Kod srčanih pacijenata povećava se rizik od srčanog udara zbog dodatnog opterećenja srca, dok osobe sa astmom i hroničnim plućnim bolestima mogu imati pogoršanje disajnih tegoba. Bubrežni bolesnici su u riziku od pogoršanja funkcije bubrega zbog gubitka tečnosti, a problemi se mogu javiti i kod dijabetičara, kao i kod osoba koje pate od anksioznosti i depresije.
Dr Koprivica upozorava i na najčešće greške koje građani prave tokom vrućina. „Ljudi ne unose dovoljno tečnosti, a često posežu za ledenim napicima, što može izazvati upale grla. Takođe, klima uređaji se često koriste nepravilno. Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od sedam do deset stepeni“, navodi ona.
Poseban oprez potreban je kada su u pitanju djeca i starije osobe. „Djeci treba nuditi vodu na svakih 15 do 20 minuta, bebe češće dojiti, a nikako ih ne ostavljati u automobilu, čak ni na kratko. Preko kolica ne treba stavljati pelene jer stvaraju efekat staklene bašte“, upozorava doktorka. Savjetuje laganu pamučnu garderobu, šešire i izbjegavanje boravka napolju između 10 i 17 časova.
Kod starijih osoba problem predstavlja smanjen osjećaj žeđi, zbog čega ih, kako kaže, treba redovno podsjećati da piju vodu.
Na kraju, dr Jelena Koprivica građanima poručuje da tokom toplotnog talasa budu posebno oprezni.
„Izbjegavajte boravak na suncu u najtoplijem dijelu dana, ne izlazite bez vode i šešira, nosite laganu garderobu od prirodnih materijala i koristite kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Dovoljno tečnosti je najvažnija zaštita tokom velikih vrućina“, zaključila je dr Koprivica.
