Anica Ćosović: “Možda…”
Možda…
Možda je tako trebalo biti. Možda se sve dešava sa razlogom. Koliko puta smo čuli ili izrekli ove misli?
Današnjem čovjeku je za svaki pogrešan potez najlakše i najbezbolnije riješenje “možda”. Postoji li pogrešan potez ili je to samo nepromišljen, nezreo čin?! Čovjek se uči dok je živ i niko se nije naučen rodio. Pogrešno je samo tražiti ovakva opravdanja i sjedjeti skrštenih ruku. Kada bismo svaku igru koju nam život servira doživljavali kao bezizlazan tunel, nikada ne bi stigli do cilja. Zaspali bi poslije prvog poluvremena. Nijesmo slučajno kao djeca igrali onu igru “Ns ljuti se čoveče”. Ali evo, izgleda da se slučajno ljutimo za svaku sitnicu sada kada smo odrasli i kada tu igru doživljavamo kao prostu kutiju dječijih boja. Pletemo sebi “šalove možda”. Toplo nam je, lijepo, bezbrižni smo. Ali do kada? To neće i ne može biti krajnje pokriće. Život nije možda, već samo da ili ne. Mi smo ILI i na nama je da presudimo. Jer, svako je na kraju dana sudija svoje utakmice. A utakmica će biti još mnogo…
Prisjetimo se nekad kako je bilo kada smo bili djeca, odigrajmo po koju staru partiju i sami odlučimo da li ćemo se ljutiti ili ipak ne.
Anica Ćosović
