Nikšićke lipe

Od tuge me duša boli
Kroz ovu pesmu plačem,
Pevam mom jedinom gradu
I prošlost u mislima vraćem.
Gde sam te ljubio prvi put
Sada je nemir i pustinja,
Postajem ljubavi zabrinut
Kakvo je to zlo u ljudima.

Najveće blago našeg grada
Prokleti ljudi sada ruše,
Da li se boje dragog boga
Gde će im otići prazne duše.
Kada dodju crni snegovi
I otpočnu nebeske bitke,
Znajte to nisu gromovi
To plaču nikšićke lipe.

Stanoje Todorović