Trenutno u Nikšiću

“I opet jesen opet tutnje beskrajne kiše po Nikšiću, i opet stare, crne slutnje, i opet sam si, Nikoliću.
I opet neka pisma duga, očajna pisma bez adrese, a nigdje drage, nigdje druga, samo ta jesen, opet jesen.
A šta ako prosviram taj metak kroz ovo čelo neveselo, pa onda počne sve iz početka, život, stradanja, pa opet čelo… “
Zaista sumorno, i sivo, i crno, dobro je rekao Vito, e ovako je trenutno u Nikšiću. Kiša, kiša, kiša. Nego, ako uzmete kišobran i nekako odete bar do pekare, možete do one gdje se svaka prodavačica zove istim imenom (vjerovatno gazda smo nju osigurao, pa se sad i sve ostale tako prozvaše), čućete možda neki vic ili dosjetku, ima Nikšićana duhovitih.
Pričaju u toj pekari dvojica: “ Pročitah sinoć dobru foru na internetu“.
Drugi mu kaže: ”Aj, pričaj”!
“U komšiluku imam babu od 83 godine. Ja da se napravim dobar odem da joj kupim hleb i vareniku, a ona meni: Šta ću ja kukala kad mi ti umreš?”
Nasmijaše se slatko obojica, i mi ostali koji smo čekali u redu.
Nasmijte se ljudi, sitnicama, možete I ovom sivom danu. Ljepše će vam I lakše proći ovaj dan. I naravno uz naš portal.