Mićunović: Dobre stvari se dešavaju kad smo nasmijani ili kad smo goli

Naša sugrađanka, glumica Gordana Mićunović, poznata po brojnim pozorišnim ulogama, 20. decembra će promovisati svoju prvu knjigu “Za dah zadah”, koju je sama izdala.

Za naš portal poznata glumica govori o svojoj knjizi, poteškoćama sa kojima se susretala, a koje je nisu omele, već ojačale, na putu ka ostvarenju svojih ciljeva, ali i o nedavnoj premijeri predstave “Crna kutija”.

Otkud ljubav prema pisanju?
Pišem od četrnaeste godine, pisanje me oslobađa. Uvijek sam voljela još u osnovnoj školi da pišem sastave na određenu temu i uvijek mi je dobro išlo. To je za mene jedan od najboljih načina da izrazim svoje misli i oslobodim sebe.

Ko Vam je bio inspiracija?
Počela sam ozbiljnije da se interesujem za poeziju i prozu, kada sam sa petnaest godina otkrila pjesnike Beat generacije Jack Kerouac, Allen Ginsberg… Njihova poezija i proza su ostvarile snažan uticaj na moje odrastanje, poimanje svijeta, ali kasnije i na moje pisanje.

Šta je glavni motiv u knjizi i koja je njena poruka?
Ne znam da li mogu reći šta je glavni motiv moje knjige, i ne znam da li mogu izdvojiti jednu poruku. Ono što sa sigurnošću mogu reći to je da se moja knjiga bavi pitanjima koja sebi postavlja ali i svojoj okolini jedan mladi čovjeka koji bivstvuje i odrasta u maloj sredini. Moja knjiga postavlja pitanja i nudi odgovore. Ona se bavi čovjekom i posvećena je čovjeku.

Šta očekujete od promocije i da li smatrate da će dobro biti prihvaćena od stane nikšićke publike?
Promocija će se održati 20. decembra u Propaganda baru u 20:00h. Očekujem posjećenost i nadam se da ćemo svi zajedno uživati. Ja ću svoju knjigu izdati sama, obzirom da nisam naišla na povratnu informaciju izdavačkih kuća u Crnoj Gori. Mislim da je poražavajuće da „renomirane“ izadavačke kuće u Crnoj Gori nemaju osnovnu kulturu da odgovore na običan mejl. Ja sam se obraćala izdavačkim kućama u Crnoj Gori pokušavajući samo da se informišem o izdavaštvu, jer odavno već u rukama imam gotovu knjigu, ali sam kao povratnu informaciju dobijala uglavnom tišinu. Ja shvatam da sam u tom segmentu nova i mlada autorka ali da li to znači da moj rukopis ne zaslužuje da bude pročitan, i da mladim autorima prilika treba biti uskraćena, da li to znači da mladim i sposobnim ljudima u ovoj sredini treba da se nudi da ćure kroz ključaonice, ili trebaju da im se otvaraju vrata ?! Ja sam uvijek za ovu drugu opciju, stoga sam odlučila i ponosna sam što ću biti i izdavač svoje prve knjige poezije i proze tako da, dobrodošli 20. decembra u 20h. Propaganda bar promocija knjige „ZA DAH ZADAH“, čije je ilustracije i prelom knjige radio Rašo Milić.

Koja je Vaša omiljena knjiga?
… „Podzemnici“ Jack Keroucak, „ Luča Mikrokozma“ Njegoš, „Znakovi pored puta“ Ivo Andrić, „Stakleno zvono“ Silvija Plat, „ Martin Idn“ Džek London, „ Mansarda“ Danilo Kiš, „Ričard III“ Šekspir, „ Tunel“ Ernesto Sabato i mnoge druge…

Nedavno ste imali premijeru predstave „Crna kutija“, kako je izgledao rad na predstavi?
Ja ne volim previše da pričam o svom glumačkom procesu. Vi dodjete gledate predstavu, osjetite to što sam radila ili ne. Ono što mogu da kažem jeste da je za mene ova uloga koja je mentalno i emotivno zahtjevna, bila veliki izazov i da sam pristupala ovom zadatku izuzetno posvećeno i profesionalno. I stojim iza ove uloge svim svojim bićem.

Da li će u skorije vrijeme biti repriza predstave u Nikšiću?
Igraćemo 23. novembra i 1. decembra. Pa dobro došli!
Sa kojim kolegom ili koleginicom biste voljeli da zaigrate na pozoorici, a već niste?
Voljela bih da snimim film! I da sarađujem sa kolegama koji će me zapitati, naučiti, i otvoriti mi nešto novo.

Privlači li Vas karijera u inostranstvu?
Privlači me sve što je vezano za inostranstvo, privlači me širina, kada god imam priliku putujem. Mislim da je to jako važno za jednu mladu osobu. Moj posao je specifičan i vezan je uglavnom za govorno područje. Ali ja mogu želim i imam interesovanja u budućnosti da se bavim još nekim poslovima, nikada sebe na ograničavam, svi smo mi jako svestrani, samo je pitanje koliko želimo da otkrijemo sebe, želim u budućnosti da upoznam neke potpuno drugačije kulture i ljude. Pa polako, vidjećemo.

Kako provodite slobodno vrijeme?
Poslednjih godinu dana sam imala dosta slobodnog vremena, iskoristla sam ga po mom mišljenju na najbolji mogući način, završila sam knjigu, putovala sam, i dosta sam razgovarala sama sa sobom. Kada čovjek u ovako brzom današnjem nametnutom načinu života, ima vremena da bude sam, on počinje da posmatra svijet, sebe i sve oko sebe sa mnogo više istine. Mislim da se tako dolazi do mira i sreće, do istinskog samopouzdanja, suočavanjem. Mislim da se danas rijetko ko posvećuje sebi na takav način. Ja svoj život ne pretrčavam, ja ga živim.

Završili ste Fakultet dramskih umjetnosti, u kakvom sjećanju su Vam ostali studentski dani?
Puno toga sam naučila. To je jedan poseban proces i iskustvo zaista, i uvijek ga se rado sjećam.
U kojoj mjeri se Vaš život izmijenio od studentskih dana, a koliko ste se i Vi sami promijenili?
Mnogo sam se promijenila. Jer zaista puno radim na sebi. I mislim da je to nešto najvažnije u našim životima i nešto što niko ne može da nam ospori.

Kakvi su Vam planovi za budućnost? Šta je to što priželjkujete na privatnom, a šta na poslovnom planu?
Nemam planove, ali vrlo dobro znam šta želim. Želim još više da napredujem, da ne skupljam pogled nego da širim vidike, da hrabro otvaram sebi vrata kao i do sada, da ostanem dosledna svom duhu. Da nastavim da mislim svojom glavom. Da stvaram po svojim nahođenjima i potrebama. Da se oslobađam. Da budem u ljubavi. Ja obožavam ljubav. Mi živimo u maloj sredini ali i u nekom po mom mišljenju malo pomjerenom vremenu u kojem se sve više gube neke prave vrijednosti, i ponekad je sve to mnogo teško. Ali kada se izboriš u svemu tome za sebe, onda si dobro i činiš ljudima oko sebe dobro. A to je jedna velika sreća.

Da li biste nešto poručili našim čitaocima?
Dobre stvari se dešavaju kada smo nasmijani, ili kada smo goli. 

Foto: Rašo Milić