Blagota Baćo Mitrić: Sjutra je novi dan, nova nafaka

Prvi put poslije mog poslednjeg “randevua sa smrću”, sjedim u “mom” kafeu i ispunjavam tiket za sjutrašnje rezultate,sa posledn jim “eurićima”, dok čujem kako mi neko “na uvo” govori – “profo, sve su tvoje utakmice odigrane”, a ja njemu – “nije još jedna”. I uplaćujem. Kontam – “sjutra je novi dan, nova nafaka.” U mojim džepovima “promaja”, nemam ni za novine…Otvaram vitrinu i tražim knjigu koja mi najviše liči. I čitam – “…a da bi se spasili, idite naprijed, tjerajte do vrhunca, do apsurda. idite do kraja, dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lijek! Pretjerati, znači isplivati na površinu, osloboditi se. To važi za sve – za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite, a kojima robujete, za život čula, za muku duha”(kraj citata) Ovu prokletu rečenicu prvi put sam pročitao krajem mog poslednjeg ljeta na lijevoj obali Zelene Rijeke, niz koju je Ona otplivala, a ja ostao pust “kao kejovi u praskozorje”, sa kojima sam se kasnije družio decenijama…