Nakon kontrolisanja ispravnosti namirnica koje se nalaze na rafovima maloprodajnih objekta u Crnoj Gori zdravstveno-sanitarna inspekcija je od početka godine utvrdila je da je procenat neispravnih uzoraka u pojedinim opštinama iznosio oko 44 odsto, prenosi Dan.

Prema navodima te institucije pregledana su 632 uzorka hrane i 611 briseva.

“Osim senzorskog i pregleda rokova upotrebe hrane, uzimani su i uzorci za mikrobiološko ispitivanje, kao i brisevi sa ruku, radnih površina, opreme i pribora radi utvrđivanja higijenskog stanja u objekgima. Uzeta su 632 uzorka hrane i 611 briseva. Procenat neispravnih uzoraka u mikrobiološkom pogledu, kao i broj neispravnih briseva, varirao je u pojedinim opštinama i kretao se oko 44 odsto”, kazali su u Inspekciji.
Zbog isteklog roka upotrebe, izmijenjenih senzorskih svojstava, neispravnih deklaracija i drugih neispravnosti uništeno je 276 kilograma/litara hrane, privremeno je stavljeno van prometa 286 kg/l, zabranjen promet 408 kg/l.

“Neispravni uzorci i brisevi pokazivali su povećan broj bakterija, ali ni u jednom uzetom uzorku rezultati analiza nijesu prikazali prisustvo salmonele”, tvrde u Inspekciji.

Kako je za ovaj list saopšteno iz Uprave za inspekcijske poslove, uzorci su bili neispravni u mikrobiološkom smislu, dok u Centru za zaštitu potrošača ističu da je alarmantan procenat neispravnih namirnica.
Kontrolama prilikom uvoza, inspektori su otkrili tri neispravna uzorka hrane i pića. Radi se o konzervisanim šampinjonima iz Makedonije,

u kojima je nađen konzervans koji nije stavljen na deklaraciju u spisku sastojaka. Zabranjen je promet i dvije vrste crnog vina, koje je proizvedeno u Srbiji, zbog prisustva gvožđa iznad propisanog nivoa.

Iz Inspekcije su naveli da su sanitarni inspektori u ovom periodu sprovodili nadzor nad bezbjednošću hrane, kao i objekata, uređaja i opreme u kojima se proizvodi i prodaje hrana, i nadzor nad zdravstvenim stanjem lica koja dolaze u kontakt s hranom.

Dodaju da su se nepravilnosti najčešće odnosile na radno angažovanje u privremenim objektima lica bez obavljenih zdravstvenih pregleda, nehigijensko postupanje sa hranom u smislu nepravilnog izlaganja robe, neobezbjeđivanje adekvatnih rashladnih uređaja, neodržavanje higijene uređaja, prostorija i opreme…

Olga Nikčević iz Centra za zaštitu potrošača smatra da je alarmantan podatak da 44 odsto ispitivanih uzoraka hrane i briseva nije bilo ispravno. Ona ističe da je neophodno da se kontrole sprovode u procesu proizvodnje i pri samom uvozu, kako neispravni proizvodi ne bi dolazili na tržište.
“To je vrlo alarmantan podatak, to je skoro polovina proizvoda. Da je četiri odsto, to nije dobar podatak, a kamoli 44 odsto”, poručila je Nikčević.

Ističe da inspekcije sigurno rade svoj posao i da su kontrole na visokom nivou, smatrajući da su problem slabi kapaciteti. Nikčević navodi da se ne može reći da je potrošač 100 odsto siguran ni u jednoj zemlji, dodajući da je situacija u evropskim zemljama sigurno bolja jer imaju jače kapacitete, više laboratorija, inspektora…
Smatra da se potencijalno neispravna roba na tržištu može dugo zadržati, tj. dok se ne obavi kontrola, uzmu uzorci i sačekaju njihove analize.

“Roba je u tom periodu na tržištu, dok se završi proces kontrolisanja i dok se postupi po nalogu za povlačenje robe, prođe dosta vremena, a ti proizvodi su dostupni građanima. Izvjesno je da u tom periodu potrošači kupuju proizvode, za koje se kasnije utvrdi da su neispravni”, istakla je Nikčević.

Olga Nikčević je dodala da je na crnogorskom tržištu najviše proizvoda iz uvoza.
“Pošto Crna Gora uvozi skoro 80 odsto proizvoda, mislim da bi kontrola trebalo da bude sprovedena na samoj granici, prije nego što ta roba dođe na tržište. Inspekcija radi, ali je pitanje da li ima dovoljno kapaciteta da se sve odradi u mjeri u kojoj je neophodno, ali čak ni u tom slučaju ne može se kontrolisati sve što se uveze”, poručila je ona.