Poslije Pljevalja, Nikšić najugroženiji

Pred­stav­ni­ci eko­lo­ških or­ga­ni­za­ci­ja upo­zo­ra­va­ju da se sta­nje hit­no mo­ra po­pra­vi­ti, a ni­ka­ko pre­pra­vlja­ti, jer ka­ko is­ti­ču Nik­ši­ća­ni i ne zna­ju ka­kve otrov­ne ma­te­ri­je udi­šu. Iz­vr­šni di­rek­tor eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon“ Alek­san­dar Pe­ro­vić ka­že da je Nik­šić, na­kon Plje­va­lja, i da­lje naj­u­gro­že­ni­ja ži­vot­na sre­di­na u Cr­noj Go­ri.

Iako je lo­kal­na upra­va još pri­je de­vet go­di­na ura­di­la lo­kal­ni eko­lo­ški plan (LE­AP) u kojem su ozna­če­ne sve eko­lo­ške cr­ne tač­ke gra­da, ma­lo to­ga je ura­đe­no da se sta­nje po­pra­vi, a upo­zo­re­nja o za­ga­đe­noj sre­di­ni pre­no­se se iz go­di­ne u go­di­nu. Uz sve to, po­me­nu­ti do­ku­ment je van sna­ge, jer je ura­đen na pe­ri­od od pet go­di­na, a na­kon to­ga se ni­je pri­stu­pi­lo iz­ra­di no­vog, iako je uka­zi­va­no na alar­mant­no sta­nje.
-Za­ga­đen va­zduh, ne­pra­vil­no od­la­ga­nje ot­pa­da ka­ko ko­mu­nal­nog, ta­ko i in­du­strij­skog, is­pu­šta­nje ne­pre­či­šće­nih ot­pad­nih grad­skih i in­du­strij­skih vo­da u pri­rod­ne re­ci­pi­en­te, ne­le­gal­na sje­ča šu­ma, ne­kon­tro­li­sa­na eks­plo­a­ta­ci­ja rječ­nog ma­te­ri­ja­la, kri­vo­lov, ne­ki su od vi­še­de­ce­nij­skih pro­ble­ma ko­ji op­te­re­ću­ju ži­vot­nu sre­di­nu Nik­ši­ća. Da je ta­ko, po­tvr­đu­ju i zva­nič­ni po­da­ci ko­ji po­ka­zu­ju da pret­hod­ne go­di­ne ima­mo i trend po­ve­ća­nja sred­njih dnev­nih vri­jed­no­sti su­spen­do­va­nih če­sti­ca PM10 , ko­je su ka­rak­te­ri­stič­ne za kva­li­tet va­zdu­ha u Nik­ši­ću. To­kom 2015. go­di­ne ima­li smo 113 da­na ka­da je sred­nja dnev­na vri­jed­nost PM10 pre­la­zi­la pro­pi­sa­nu gra­nič­ne od 50 mi­li­gra­ma po kub­nom me­tru, što je vi­še u od­no­su na po 104 da­na s pre­ko­ra­če­nji­ma tzv. gru­bih če­sti­ca, za­bi­lje­že­nih 2014., od­no­sno 2013. go­di­ne. I sred­nje go­di­šnje vri­jed­no­sti PM10 su od 2011. do 2015. go­di­ne ta­ko­đe iz­nad pro­pi­sa­nih gra­nič­nih vri­jed­no­sti što svje­do­či da je pro­blem pri­su­tan i ve­o­ma ozbi­ljan i da ne­spor­no ima ne­ga­ti­van uti­caj na zdra­vlje lju­di i kva­li­te ži­vot­ne sre­di­ne. Iako je ja­sno da su sa­o­bra­ćaj i in­du­strij­ska i in­di­vi­du­al­na lo­ži­šta do­mi­nat­ni iz­vo­ri su­spen­do­va­nih če­sti­ca PM10 ni­ka­ko ne mo­že­mo ra­zu­mje­ti za­što ni­je­dan stra­te­ški do­ku­ment ko­ji je iden­ti­fi­ko­vao pro­blem aero-za­ga­đe­nja, po­čev­ši od Lo­kal­nog eko­lo­škog ak­ci­o­nog pla­na (LE­AP) pa do pla­na kva­li­te­ta va­zdu­ha za op­šti­nu Nik­šić ni­je za­ži­vio u prak­si, ka­zao je Pe­ro­vić. On na­gla­ša­va da bi Vla­da Cr­ne Go­re i lo­kal­na upra­va op­šti­ne Nik­šić mo­ra­li mno­go vi­še da se ba­ve ovim su­štin­ski va­žnim te­ma­ma za ži­vot gra­đa­na, ne­go ne­kim ge­o­po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma, uz svo uva­ža­va­nje in­te­re­so­va­nja čel­ni­ka za glo­bal­ne tren­do­ve.
-Sma­tra­mo da je po­treb­no pri­je sve­ga ra­di­ti na pre­la­sku na eko­lo­ški či­ste iz­vo­re gri­ja­nja, pri­je svih na elek­trič­nu ener­gi­ju. Ako ima­mo u vi­du da se hi­dro­po­ten­ci­ja­li op­šti­ne ko­ri­ste od stra­ne Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re (još uvi­jek u ve­ćin­skom vla­sni­štvu dr­ža­ve), kao i da Bi­leć­ko je­ze­ro ko­je za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je ko­ri­sti Elek­tro­pri­vre­da Re­pu­bli­ke Srp­ske, jed­nim di­je­lom pri­pa­da te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Nik­šić, sma­tra­mo da po­sto­je svi pred­u­slo­vi da se gra­đa­ni­ma Nik­ši­ća omo­gu­ći po­volj­na ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je to­kom ci­je­le go­di­ne. To bi bio uči­nio pr­vi pred­u­slov za traj­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma za­ga­đe­no­sti va­zdu­ha gru­bim su­spen­do­va­nim če­sti­ca­ma PM10, kad su in­di­vi­du­al­na lo­ži­šta u pi­ta­nju. Da bi se to ostva­ri­lo, po­treb­no je da čel­ni­ci pri­je svih lo­kal­ne upra­ve, ali i Vla­de ko­ju de­ce­ni­ja­ma vo­di ro­đe­ni Nik­ši­ća­nin po­ka­žu od­luč­nost i od­go­vor­nost, ili da bu­dem pot­pu­no ja­san da do­ka­žu da vo­le svoj grad, ma­kar ono­li­ko ko­li­ko ču­va­ju pri­vat­ne in­te­re­se svo­jih po­ro­di­ca. Ka­da su u pi­ta­nju ži­vot­na sre­di­na i kva­li­tet ži­vo­ta, Nik­šić je pao na naj­ni­že gra­ne. Ta­ko­đe, sma­tra­mo da se ne bi smje­lo do­zvo­li­ti da in­du­strij­ski za­ga­đi­va­či, pri­je svih To­šče­lik Nik­šić ra­de bez po­treb­nih do­zvo­la i sa­gla­sno­sti, ka­kva je npr. eko­lo­ška sa­gla­snost ko­ju je biv­ša Že­lje­za­ra ima­la oba­ve­zu da pri­ba­vi pri­li­kom ugrad­nje no­ve opre­me u Če­li­ča­ni, što ni­je uči­nje­no, upo­zo­ra­va Pe­ro­vić.

L.N.- B.B.
Di­vlje de­po­ni­je
Pe­ro­vić na­gla­ša­va da ve­li­ki broj di­vljih de­po­ni­ja, gdje pred­nja­či ne­u­re­đe­no sme­tli­šte Mi­slov do, ta­ko­đe ne­spor­no ne­ga­tiv­no uti­če na kva­li­tet va­zdu­ha, na­ro­či­to zbog to­ga što su po­ža­ri ve­o­ma če­sti na toj lo­ka­ci­ji.
-Nik­šić bi tre­ba­lo mno­go vi­še da se ba­zi­ra i raz­vi­ja na pra­vil­nom ko­ri­šće­nju pri­rod­nih re­sur­sa, ka­ko u kon­tek­stu po­ljo­pri­vre­de, ta­ko i eko­tu­ri­zma, jer za ta­ko ne­što ima sve pred­u­slo­ve, a da bi se to de­si­lo neo­p­hod­no je obez­bi­je­di­ti osnov­ne ži­vot­ne uslo­ve ko­je pra­te po­tre­be gra­đa­na, teh­no­lo­ška do­stig­nu­ća i ste­pen ci­vi­li­za­ci­je. Čist va­zduh je ne­što što se mo­ra obez­bi­je­di­ti, na­ro­či­to u te­ri­to­ri­jal­no naj­ve­ćoj op­šti­ni u eko­lo­škoj dr­ža­vi – is­ta­kao je Pe­ro­vić.

Neo­p­hod­ne kon­kret­ne ak­ci­je
Pred­stav­nik Mla­dih eko­lo­ga Mi­o­drag Ka­ra­džić is­ti­če da je ži­vot­na sre­di­na u Nik­ši­ću op­te­re­će­na mno­gim pro­ble­mi­ma već du­ži niz go­di­na, a da se nji­ho­vo rje­ša­va­nje od­vi­ja pri­lič­no spo­ro. On sma­tra da je vo­de­ni re­surs naj­u­gro­že­ni­ji ka­ko od in­du­strij­skog za­ga­đe­nja ta­ko i ne­sa­vje­snim po­na­ša­njem gra­đa­na. Dru­gi pro­blem, po nje­mu, pred­sta­vlja tre­ti­ra­nje ot­pa­da i ne­po­sto­ja­nje sa­ni­tar­ne de­po­ni­je. Ta­ko­đe je pri­su­tan i pro­blem aero­za­ga­đe­nja ka­ko zbog si­ste­ma gri­ja­nja ta­ko i zbog in­du­strij­skih po­stro­je­nja. U po­sled­nje vri­je­me su broj­na mje­re­nja po­ka­za­la pre­ko­ra­če­nje gra­nič­nih vri­jed­no­sti.
-Neo­p­hod­ni su kon­kret­ni stra­te­ški pla­no­vi na či­joj im­ple­men­ta­ci­ji će se ozbilj­no ra­di­ti. Lo­kal­ni eko­lo­ški ak­ci­o­ni plan (LE­AP) ko­ji je do­ne­sen 2008. go­di­ne bio je do­ku­ment ko­ji je po­zi­tiv­no oci­je­njen od stra­ne jav­no­sti, ali se ni­je mno­go ra­di­lo na nje­go­voj im­ple­men­ta­ci­ji što je ve­o­ma lo­še. Sa­da već biv­ši do­ku­ment sma­tra­mo da je po­treb­no pre­ra­di­ti, uzi­ma­ju­ći u ob­zir glo­bal­ne iza­zo­ve i re­al­ne lo­kal­ne okvi­re, a tre­ba i kon­kret­no ra­di­ti na nje­go­voj pri­mje­ni u bu­duć­no­sti- ka­zao je Ka­ra­džić.