Osveštan hram Svetog Arhangela Mihaila na Stražnici

Na pra­znik po­la­ga­nja Ri­ze Pre­sve­te Bo­go­ro­dice prekju­če je osve­štan ob­no­vlje­ni hram Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la na Stra­žni­ci kod ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­vo u Pe­ro­vi­ći­ma. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju slu­ži­li su mi­tro­po­lit ke­me­rov­ski i pro­ko­pi­jev­ski Ari­starh i vla­di­ka bu­di­mljan­sko – nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, sa brojnim sve­šten­stvom Ru­ske i Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve.

Osve­šta­ni su ob­no­vlje­ni zvo­nik i iko­no­stas i oba­vljen pri­čest vjer­nog na­ro­da. Zvo­no je bi­lo po­sta­vlje­no 1884. go­di­ne ali na jed­nom hra­sto­vom du­bu, a ka­sni­je su kao nje­go­vi no­sa­či po­slu­ži­le dvi­je že­lje­znič­ke ši­ne. Po­ro­di­ca Kne­že­vi­ća iz Knež do­la, je na jed­nom sa­stan­ku Od­bo­ra za ob­no­vu hra­ma od­lu­či­la da do­ni­ra iz­grad­nju zvo­ni­ka, ko­ji sa­da predstavlja ar­hi­tek­ton­ski ukras, a naj­vi­ši do­pri­nos u nje­go­voj iz­grad­nji dao je Bo­ri­slav Kne­že­vić, dok je iko­no­stas da­ri­vao Zo­ran Kne­že­vić, piše “DAN”.

Be­sje­de­ći vla­di­ka bu­di­mljan­sko – nik­kšić­ki Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da je taj hram po­dig­nut u do­ba te­ška, ali u ono vrijeme ka­da je Her­ce­go­vi­na za­pa­li­la zu­blju slo­bo­de u ci­je­lo­me srp­sko­me na­ro­du, u vri­je­me pa­tri­jar­ha srp­sko­ga Jo­va­na Kan­tu­la ko­ga su ka­sni­je Tur­ci za­da­va­li po­red Je­ni ka­pi­je u Ca­ri­gra­du.

“To su ona vre­me­na ka­da su Tur­ci na­še ar­hi­je­re­je ubi­ja­li na svi­re­pi azi­jat­ski na­čin Sve­tom Te­o­do­ru Vr­šač­kom odra­li ko­žu i ta­ko ga osta­vi­li da du­šu svo­ju pre­da Go­spo­du. Ali i u tim vre­me­ni­ma, naš je na­rod odr­žao sve­tu vje­ru pravoslav­nu.  A, da je ta­ko naj­bo­lji je svje­dok upra­vo ova ma­la cr­kva ko­ju je po­di­gao je­dan od ču­va­nih banj­ski vojvoda Ivan Pe­tro­vić sa svo­jom po­ro­di­com”, ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je za­bla­go­da­re­ći vi­so­ko­pre­o­sve­će­nom mi­tro­po­li­tu Ari­star­hu.

Pre­no­se­ći bla­go­slov pa­tri­jar­ha mo­skov­skog i ci­je­le Ru­si­je Ki­ri­la, mi­tro­po­lit Ari­starh je is­ta­kao da su za­jed­no sa srp­skim na­ro­dom sla­vi­li Pre­sve­tu bo­go­ro­di­cu, ca­ri­cu ne­ba i ze­mlje i pra­znik pre­no­sa nje­no­ga ča­sno­ga po­ja­sa ko­ji je u da­na­šnje vri­je­me na­la­zi na Sve­toj Go­ri Aton­skoj.

“U ži­vo­tu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce po­sto­ji je­dan ču­de­san do­ga­đaj jer pred nje­no ču­de­sno us­pe­nje sa ze­mlje na ne­bo du­hom sve­tim sa­bra­li su se uče­ni­ci Hri­sto­vi oko nje­no­ga odra. I za­to smo i mi da­nas ov­dje na ču­de­san na­čin do­šli iz da­le­kog Si­bi­ra da pro­sla­vlja­mo sv. Bo­go­ro­di­cu, ov­dje na ovoj srp­skoj ze­mlji u Cr­noj Go­ri. Ta­ko­đe, ve­o­ma je zna­čaj­no i to što sa­mo za­jed­no pro­sla­vi Sa­bor no­vo­mu­če­ni­ka i is­po­vi­jed­ni­ka Ja­se­no­vač­kih. To nas pod­sje­ća na one na­še mu­če­ni­ke sa Ku­zman­ske ze­mlje ko­ji su u go­di­na­ma re­pre­si­je i go­nje­nja iz­gu­bi­li de­se­ti­ne hi­lja­da ži­vo­ta zbog vje­re u Hri­sta Bo­ga. U nji­ho­vim mo­li­tva­ma i pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce mi ov­dje sa Ku­zman­ske i va­še ze­mlje pri­no­si­mo mo­li­tve Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci”, ka­zao je mi­tro­po­lit Ari­starh, za­bla­go­da­re­ći vla­di­ci Jo­a­ni­ki­ju za mo­guć­nost za­jed­nič­ke mo­li­tve i je­din­stvo u vje­ri.

On je pod­sje­tio na ri­je­či pa­tri­jar­ha Ru­skog Ki­ri­la da je srp­ska cr­ka u pro­šlim vje­ko­vi­ma pre­ži­vje­la ve­o­ma tra­gič­ne do­ga­đa­je i za vri­je­me dru­gog svjet­skog ra­ta ali i za vri­je­me NA­TO bom­bar­do­va­nja.

“Ali ona je sa­ču­va­la svo­je je­din­stvo, ta­ko što je sa­ču­va­la vje­ru pra­vo­slav­nu. I za­to svi za­jed­no tre­ba da ka­ko naj­ve­će bla­go i bi­ser ču­va­mo svo­ju vje­ru pra­vo­slav­nu u je­din­stvu”, ka­zao je mi­tro­po­lit Ari­starh, za­že­liv­ši da na­pre­dak srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi i da se u Epar­hi­ji bu­di­mljan­sko – nik­šić­koj ob­na­vlja­ju i gra­de mno­ge sve­ti­nje, a naj­pri­je da se ob­na­vlja­ju sr­ca i du­še ljud­ske.

Dru­že­nje je na­sta­vlje­no u obli­žnjem Pa­ro­hij­skom do­mu, za tr­pe­zom lju­ba­vi, gdje je u ime do­ma­ći­na oku­plje­ne po­zdra­vio Mi­šo Kne­že­vić, na­kon če­ga je pro­mo­vi­sa­na knji­ga „Hram Sv. Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la na Stra­žni­ci- za­du­žbi­na voj­vod­ske po­ro­di­ce Pe­tro­vi­ći”, auto­ra prof. dr Če­do­mi­ra – Ze­na Po­po­vi­ća.

Go­vo­re­ći o Po­po­vi­će­voj knji­zi prof. Ve­se­lin Ma­to­vić je na­gla­sio da je ona sa­sta­vlje­na iz dva di­je­la. U pr­vom je opis cr­kve, a u dru­gom isto­ri­jat nje­nih kti­to­ra, ču­ve­ne voj­vod­ske po­ro­di­ce Pe­tro­vić i nje­nih na­sled­ni­ka po­ro­di­ca Kne­že­vić, Po­po­vić i Pe­jo­vić.

“Opi­su­ju­ći sa­mu cr­kvu Ze­no se po­ka­zao ne sa­mo kao do­bar ar­he­o­log što mu je i stru­ka, već i kao sja­jan isto­ri­čar i isto­ri­čar umjet­no­sti ali i uspje­šan knji­žev­nik. Da­nas, svi na­ši isto­ri­ča­ri umjet­no­sti i je­zi­ka tre­ba da bu­du ar­he­o­lo­zi, ali ne u smi­slu da ko­pa­ju i tra­že pra­i­sto­rij­ske ostat­ke, ne­go tre­ba da raz­gr­ću i ot­kri­va­ju i upo­zna­ju nas čak i sa ne­dav­nom pro­šlo­šću. Jer, na­ža­lo­st isto­rij­ske okol­no­sti su uči­ni­le da je na­ša pro­šlost, čak i ne­dav­na za­gr­nu­ta šu­tom za­bo­ra­va. Opa­snog i te­škog za­bo­ra­va ko­ji je imao čak i tra­gič­ne po­sle­di­ce po sud­bi­nu ovo­ga na­ro­da. Taj za­bo­rav uzro­ko­vao je da da­nas u Cr­noj Go­ri ima­mo tu tra­gič­nu po­dje­lu na­ci­o­nal­nu, po­li­tič­ku, kul­tur­nu i sva­ku dru­gu”, ka­zao je Ma­to­vić, do­da­ju­ći da knji­ge ko­je Po­po­vić pi­še su naj­bo­lje oruž­je da se od to­ga od­bra­ni­mo.

Autor se za­hva­lio Mi­šu Ra­ko­vu Kne­že­vi­ću iz Knež do­la ko­ji je o svom tro­šku štam­pao knji­gu, dok se on od­ri­če sva­kog ho­no­ra­ra u ko­rist ob­no­ve cr­kve Sv. Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la.

Mi­tro­plit Ari­starh, vla­di­ku Jo­a­ni­ki­ja da­ri­vao je sve­tom pa­na­gi­jom sa li­kom Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. Uz­vra­ća­ju­ći mu dar vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je ga je da­ri­vao gu­sla­ma sa srp­skim gr­bom i ma­na­sti­rom Ostrog, dok je ru­skog mi­tro­pi­li­ta je­ro­mo­nah Ar­se­ni­je, igu­man ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­vo da­ri­vao mo­no­gra­fi­jom po­sve­će­noj toj sve­ti­nji.

Vla­di­ka je za­hva­lju­ju­ći se do­bro­tvo­ri­ma i ob­no­vi­te­lji­ma pred­sjed­nik Od­bo­ra za ob­no­vu hra­ma prof. dr Če­do­mi­ra – Ze­na Po­po­vić, no­si­o­ca Obi­li­ća or­de­na, po­tom Zo­ra­na Kne­že­vi­ća i Bo­ri­sla­va Kne­že­vi­ća, da­ri­vao i gra­ma­ta­ma za bla­go­slov njih i nji­ho­vih do­mo­va.

Če­do­mir – Ze­no Po­po­vić, od­lu­kom Cr­kve­nog od­bo­ra, a sa bla­go­slo­vom vla­di­ke Jo­a­ni­ki­ja igu­ma­na Ar­se­ni­ja Sa­mar­dži­ća za do­bro­čin­stvo i ulo­že­ni trud i do­i­pri­nos to­kom ob­na­vlja­nja sve­ti­nje, da­ri­vao gu­sla­ma. Sa pr­ve dvi­je knji­ge ko­je su iza­šle iz štam­pe Po­po­vić je da­ri­vao vla­di­ku Jo­a­ni­ki­ja i mi­tro­po­li­ta Ari­star­ha.

D.A.