Miloš Đurđevac: Plavetnilo

Zrak u oblaku. Neprimjetan, ali postoji. Neki ga vide, drugi ne.

Oblak mijenja oblik, ali poprima isti u zavisnosti od naših misli. Ne bi svi opisali oblak na isti način, niti bi nam poređenja bila slična. Povezujemo njegov izgled sa nekim značenjem, samo nama logičnim, paganskim. I svako bi od nas povezao sopstvene misli sa oblakom, i gledao kako on polako odmiče. Zatim dođe drugi, potpuno drugačijeg oblika, pa i boje. Naravno da ga svi prepoznajemo na drugačiji način, čari mašte rade svoje. I zato smo svi posebni, specifični i jedinstveni, kreativni na svoj način. Vidimo nešto što drugi ne vide, ali isto tako ne vidimo što drugi vide. Ne treba se prilagođavati tuđem mišljenju, baš iz ovih razloga. Čak i da svi oko nas imaju drugačije mišljenje, ako vjerujemo i mislimo da je ono što radimo ispravno, treba nastaviti tim putem. Ovo ne znači ne usvajati nova znanja i ne slušati tuđa iskustva, jer nam u nekom periodu života takve vrijednosti mogu koristiti.
Ali ja i dalje gledam taj oblak, doživljavam ga na sebi svojstven način i čekam drugi da dođe…

Miloš Đurđevac