Davdesetdvogodišnjak Aleksanadar Miljanić je među najmlađim pčelarima u Nikšiću, a mnogi kažu i da je najmlađi. Pčelarstvom se, kaže, počeo baviti sasvim slučajno. a i svidio mu se kontak sa prirodom, fizička aktivnost, kao i to što su pčele jedno sređeno društvo. Takođe je i član Udruženja “Klub pčelara” u Nikšiću.

Portalu “Mladi Nikšića” je rekao da se ovim zanimanjem počeo baviti prije otprilike dvije godine kada je slučajno uhvatio svoj prvi roj pčela. Tvrdi da mu je pčelarstvo trenutno hobi, ali da u skorijoj budućnosti planira da poveća broj košnica i da se ozbiljnije bavi tim poslom.

“Prvi roj mi je sam došao. Tu pčelu sam ušikao, odnosno uhvatio i od tad je sve počelo. Od njih sam se počeo da se širim. Prve godine sam se proširio na tri društva, a kasnije sam dobijao košnice na poklon od rođaka i komšija. Sada imam 20 košnica, ali naravno planiram da se širim. Dobio sam kredit od investicionog razvojnog fonada (IRF), i od tog kredita sam kupio još 30 košnica koje su sad prazne, ali biće vremena da se napune“, kazao je Miljanjić portalu Mladi Nikšića.

Kada je riječ o prinosima meda od prošle godine, mladi Nikšićanin tvrdi da su bili slabi zbog lošeg vremena, šta je bio slučaj i kod drugih pčelera. Prinos meda i kvalitet, pojasnio je, zavisi od klimatskih uslova, da li pčele imaju dobru pašu i od toga kakva je godina – kišna ili sušna.

“Prošle godine sa proljeća pčele su počele dobro da rade, ali onda je počela kiša i tako je stalo sakupljanje meda. Ono šta su su sakupile pčele su i pojele, tako da pčelarima nije mnogo ostalo. Morao sam da ih prihranjujem i dajem im šećerni sirup“, istakao je Miljanić.

Pojasnio je da se pčele dva puta godišnje prihranjuju – u zimskom i ljetnjem periodu. Zimi im se daje šećerna pogača, jer su tokom tog perioda, zbog hladnoća, zatvorene u košnicama. Pčelari ih tada moraju hraniti kako pčele ne bi uginule. U ljetnjem periodu se daje šećerni sirup , ukoliko zbog loše godine nije dobra paša, a tu su takođe i ljekovi, ističe, i trošku pčelara.

“Ovom prilikom bih apelovao na udruženje pčelara da nam refundiraju prihranu i ljekove. To se radi u regionu, a jedino naša država to ne radi. Oni stvarno refundiraju matice, ali to je ništa. Bilo bi bolje da se refundiraju ljekovi i prihrana. Ljekove koje dajemo su ekološki“, kazao je Miljanić

Smatra da bi bolje bilo da imaju više predavanja o pčelarstvu, da dođu stučni ljudi koji će naučiti mlade pčelare i pomoći im.
Miljanić tvrdi da njemu najviše pomaže rođak, čije mu je iskustvo dosta pomoglo, kao i savjeti, ali i da je naučio dosta od komšija.

“Košnice mi se trenutno nalaze u Koralnici. To je moja prva selidba, ali planiram da ih, kada se tamo završi paša, selim na druga mjesta u planinskim krajevima. Jer kada se pčele nalaze na jednom mjestu, onda imamo sam jednu vrstu, a kada se nekoliko puta sele, onda dobijamo nekoliko vrsta meda – bogati asortiman. Planiram da proširim proizvodnju da ne bude samo proizvodnja meda, nego propolisa, polena i naravno medovine“, kazao je Miljanić.

Rekao je da postoji još jedan problem koji bi volio da se riješi, a tiče se opreme za pčelarstvo. Tvrdi da na našem tržistu nije velika ponuda alata za pripremu ramova i košnica, pa većinu toga nabavlja na stranom tržištu.

“Mladi ljudi bi trebali da se bave pčelarstvom, nije u pitanju samo korist pčelara nego i cijelog ljudskog roda. Da nema oprašivanja ne bi bilo niti života, niti hrane. Sve je veći pomor pčela u svijetu, zato je pčelarstvo rad u dobrobit cijelog društva“, poručuje Miljanić.