Razmišljam o vremenima kad mi je subota bila dan za matine u holu nikšićke Gimnazije. Kasnije, o, mnogo kasnije, pa do današnjeg dana kad ispisujem ove redove, subota je postala MOJ DAN za igre na sreću, počevši od pokera, a završivši sa sportskom prognozom. A i dalje su, kažem, zajedno sa mnom svake subote – kladionice. To izazivanje sreće danas zadovoljava sve moje strasti, koji su umirale jedna za drugom…Zanimljivo da su mi se veliki dobici poklapali sa velikim pravoslavnim praznicima, i to meni, ortodoksnom atesisti, i po ocu, i po Titu…(O tome ima nešto u nekom od mojih romana).

Jedan novinar je tada napisao -“lako je Baću da dobija kad mi sveci fiksirijau..(Mislio sam da je to zbog toga što sam obožavao jednu džez numeru iz moje mladosti, koja se zove “Kad sveci marširaju” – čuveni Luj Amstrong, sa svojom neponovljivom trubom..) Jedne godine, dok sam bio stalni gost “Primicije”, ćedim sa legendarni Dugom Đurkovićem, moja generacija, prvi radni dan poslije Božića i kažem mu kako bog umije da me pogleda i kad nije pravoslavni svetac. I pokazujem dobitni tiket. Dugo viknu – kako nije? Pa, danas 9. januar cijelo Banjane slavi Sv. Stefana, a to ti je i krsna slava Republike Srpske!!!

Pretrnuh, i za samim sobom, i za Bosnom, – i muslimanskom, i pravoslavnom, i katoličkom, pa me uhvati neobjašnjivi strah, ili zebnja, i od Bosne, i od Boga, i i od završenog rata…Svuda oko nas cveci, a mi svi ranjenici – govorim Dugu i zaboravljam na dobitni tiket..